Avganistan: Raste pritisak na Bajdena
24. avgust 2021.Zapadni partneri vrše pritisak na SAD kako bi Amerikanci produžili akciju evakuacije desetaka hiljada ljudi iz Kabula i nakon 31. avgusta. Među zagovornicima nastavka misije je i britanski premijer Boris Džonson. On će, kako je potvrdio ministar obrane te zemlje Ben Volas, na današnjem virtuelnom kriznom samitu grupa G7 pojasniti razloge za takav svoj stav. Već i produženje akcije „za samo dan ili dva, dalo bi nam dan ili dva više da spasimo ljude“, rekao je Volas . Među zagovornicima produženja misije je i Francuska.
-pročitajte još: Haos na aerodromu u Kabulu: simbol dvadesetogodišnjeg rata
Britanski premijer je u saopštenju objavljenom povodom samita G7 naglasio da je spasavanje „naših građana i onih Avganistanaca koji su nam pomagali tokom proteklih 20 godina“ sada „vrhovni prioritet“. Države-članice grupa G7 bi, prema njegovom mišljenju, sada trebalo da se fokusiraju na „sledeću fazu“ – to jest: definisanje „zajedničkog pristupa“ prema Avganistanu. Velika Britanija trenutno predsedava grupi G7.
Američki predsednik Džozef Bajden ne odustaje od 31. avgusta kao datuma kada bi američke trupe definitivno i kompletno trebalo da se povuku iz Avganistana. Portparol Pentagona Džon Kirbi je izjavio: „Naš fokus je na tome da to uspemo da obavimo do kraja ovog meseca“.
-pročitajte još: Talibani su iskoristili dvadeset godina zapadne arogancije
Predlog šefa nemačke diplomatije
Nemačka za to vreme razmatra i druge mogućnosti za izvlačenje ljudi iz Kabula. Ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je u Berlinu da nemačka vlada trenutno razgovara sa SAD, Turskom i drugim partnerima o „omogućavanju nastavka civilnog funkcionisanja aerodroma“ u Kabulu. Cilj je, kako kaže šef nemačke diplomatije, da se lokalnim pomagačima i drugim osobama kojima je potrebna zaštita omogući „da napuste Avganistan i nakon kraja tekućeg vojnog angažmana“.
Berlin osim toga pregovara i sa državama u avganistanskom susedstvu kako bi one prihvatile ljude koji zemlju napuštaju kopnenim putem. Nemačka vlada za to je izdvojila sto miliona evra. Nemačke ambasade u susednim državama bi onda brzo i bez velikih komplikacija trebalo da izdaju vize onim osobama kojima je potrebna zaštita – kako bi ti ljudi mogli da dođu u Nemačku. Mas je potvrdio da se, osim toga razgovara i s talibanima.
Islamisti su u ponedeljak upozorili na „moguće posledice“ ako zapadne zemlje produže akciju evakuacije. Datum 31. avgust je „crvena linija“, rekao je portparol talibana Suhail Šahin.
Nepoverenje u izjave talibana
Nemački ministar za razvojnu pomoć Gerd Miler upozorio je na veliku opasnost za avganistanske saradnike organizacija koje su pružale pomoć u razvoju te zemlje. On je rekao da ne veruje obećanjima talibana. „Oni već sada progone i ubijaju ljude“, rekao je Miler za list „Augsburger algemajnen“. Ministar je dodao i da je veoma zabrinut zbog sudbine avganistanskih službenika Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i drugih nevladinih organizacija. Miler se takođe založio za produženje evakuacije.
Za to vreme, zapadne zemlje u kabulu pod velikim pritiskom nastavljaju s organizacijom letova kojima se spasavaju ljudi iz Avganistana. Situacija na aerodromu i dalje je ekstremno napeta. Bundesver je, prema sopstvenim navodima, u ponedeljak iz Kabula evakuisao 944 osobe. Od početka akcije do sada, letelicama nemačke vojske iz Avganistana je spaseno više od 3.650 ljudi. SAD su, od preuzimanja vlasti od strane talibana 14. avgusta, iz Avganistana na sigurno prebacile 48.000 ljudi.
se/as (afp, dpa, epd, rtr, kna, zdf)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu