Avaks protiv „Islamske države“

Baza NATO u Gajlenkirhenu kod Ahena. Atmosfera je – međunarodna. Naime, posada aviona tipa Avaks dolazi iz najmanje 15 različitih zemalja Zapadne vojne alijanse. Avaksi, koji služe za „rano upozoravanje i javljanje", poznati su i pod nazivom „leteće oko".

Boing 707 prenatrpan je uređajima za elektronsko nadgledanje. Njegov markantni radar, koji se nalazi na repu aviona i izgleda poput pečurke, može da nadgleda vazdušni prostor u prečniku od 450 kilometara. Ali, ne može da vidi šta se dešava na zemlji.

Avaksi su specijalizovani da sakupljaju informacije o letovima, na primer o borbenim avionima u niskom letu. Oni se koriste kao podrška vojnim akcijama NATO, recimo u Avganistanu, ali i za zaštitu masovnih okupljanja više hiljada ljudi. A otkako je Rusija anektirala Krim, Avaks konstantno patrolira i iznad Poljske i Baltika.

Protivljenja u Berlinu

Jedna trećina NATO-vojnika obučenih za 16 aviona tipa Avaks u bazi u Gajlenkirhenu, su pripadnici nemačkog Bundesvera. Zbog toga je neka duža misija bez Nemačke, skoro nemoguća. Kada su Turska i SAD zatražile da Avaksi podrže koaliciju u borbi protiv „Islamske države", NATO je hteo da ih pošalje mnogo ranije. Ali, Berlin se usprotivio.

Vlada u Berlinu je, naime, najpre htela da reši spor sa Turskom koja je privremeno zabranila nemačkim parlamentarcima da posećuju NATO-bazu u Indžirliku. Tu je stacionirano 250 vojnika Bundesvera, šest izviđačkih aviona tipa Tornado i jedna avio-cisterna. Turska je zabranila pristup bazi nemačkim poslanicima od trenutka kada je Bundestag usvojio Rezoluciju o genocidu nad Jermenima, počinjenom u vreme Osmanlijskog carstva. I tek kada je stiglo saopštenje nemačke vlade da rezolucija nije pravno-obavezujuća, nemački parlamentarci od početka oktobra ponovo mogu da posećuju bazu. Time su stvoreni uslovi da Vlade Nemačke ubuduće može da angažuje nemačke vojnike u posadi Avaksa za podršku koaliciji koja se bori protiv IS, a koju čini 60 država.

Avioni bi u misiju trebalo da poleću iz baze Konja u Turskoj. Cilj misije jeste da se poboljša slika situacije u vazduhu, kao i da se posade aviona koalicije bolje snabdeju informacijama o visoko-frekventnom vazdušnom prostoru u toj ratnoj oblasti. U Konji bi trebalo da bude stacionirano 50 vojnika, od kojih bi bilo 15 do 20 Nemaca. Ovom misijom, i NATO postaje deo međunarodne akcije protiv „Islamske države".

To znači da će Bundesver proširiti već postojeći mandat u akciji protiv IS, a misija Avaksa biće uključena u taj mandat koji će u decembru ove godine biti produžen. Pretpostavlja se da će mandat biti produžen do decembra 2017, o čemu će se narednih sedmica raspravljati i u Bundestagu.

Produženje i proširenje mandata nemačka vlada je obrazložila neprestanom pretnjom koju predstavlja „Islamska država". Vlada je u predlogu produženja mandata naglasila da je nemačko učešće u borbi protiv IS „glavna tačka bezbednosno-političkog angažmana Nemačke u regionu". To je zapravo suprotstavljanje „neposrednoj opasnosti za Nemačku, njene zemlje-saveznice u NATO i međunarodnu zajednicu".