Atomske optužbe iz Izraela
1. maj 2018.
Prema prvoj proceni izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije pružio nikakve dokaze da Iran krši atomski sporazum, rekla je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini. Ona je podsetila da je Međunarodna agencija za atomsku energiju od 2015, kada je sporazum zaključen, objavila već deset izveštaja u kojima nalazi da se Iran drži svega dogovorenog.
Nemačka će, kako je rekao jedan portparol Vlade, podrobnije ispitati izraelske navode.
Netanjahu je u velikom stilu, dok su televizije prenosile uživo, pokazao brojne dokumente koji navodno dokazuju da Iran ima „tajni atomski program“ koji svakog časa može biti aktiviran. Informacije, rekao je Netanjahu, dolaze iz „tajne atomske arhive“ Irana odakle je izraelska tajna služba navodno proteklih sedmica dobila desetine hiljada dokumenata.
- pročitajte još: Sada je Iran glavni negativac
„Iran je lagao“, zaključio je izraelski premijer, tvrdeći da Teheran nasuprot tvrdnjama svog rukovodstva i dalje ima konkretne planove za gradnju atomske bombe. Dil koji je Iran zaključio sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačkom je, kaže Netanjahu, najgori mogući sporazum koji nikada nije trebalo potpisati.
U pitanju su podgrejane, stare optužbe koje je Međunarodna agencija već jednom odbacila, napisao je iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Šarif na Tviteru. Kritikovao je američkog predsednika Trampa jer nekritički prihvata Netanjahuove kritike.
Odluka za desetak dana
Tramp je prethodno objavio da dokumenti iz Izraela pokazuju da je oduvek bio „stopostotno u pravu“ kada je kritikovao „očajni sporazum“ sa Iranom. No on i dalje nije rekao da li će 12. maja ponovo uvesti sankcije Iranu čime bi sporazum praktično bio sahranjen.
U toj je stvari Tramp za sada usamljen. U ponedeljak su predsednici Rusije i Francuske, Vladimir Putin i Emanuel Makron, u telefonskom razgovoru potvrdili privrženost atomskom sporazumu. To je Putin ponovio i u razgovoru sa Netanjahuom. Na tom su stajalištu i Velika Britanija, Kina i Nemačka.
Sporazum iz 2015. je predvideo da Iran najmanje do 2025. drastično ograniči znatne delove svog atomskog programa. Cilj je da Teheran ne bude u stanju da razvije nuklearno oružje te da uranijum koristi samo u mirnodopske svrhe. Zauzvrat su Iranu postepeno ukidane ekonomske sankcije.
U noći sa nedelje na ponedeljak je u vazdušnim napadima na više baza u Siriji stradalo više od dvadeset ljudi. Među njima i više Iranaca koji se bore na strani Asadovog režima. Premda nema zvanične potvrde, veruje se da Izrael stoji iza napada. Jedan od naslova u onlajn izdanju Špigela glasi: „Strah od izraelsko-iranskog rata“.
ww/nr (rtr, dpa, spon, dw)