1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Američki poraz i u BiH?

9. novembar 2021.

„Avganistanski scenario kroz urušavanje BiH“ – to je ono što bi, prema tvrdnjama pojedinih analitičara, moglo da se dogodi zbog odsustva reakcije Zapada u BiH. Može li Eskobar da spreči takav scenario?

https://p.dw.com/p/42l8w
Foto: Elman Omic/AA/picture alliance

Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar razgovara tokom posete Bosni i Hercegovini sa državnim, entitetskim i političkim zvaničnicima o aktuelnoj političkoj krizi koju analitičari ocenjuju kao „najopasniju“ od kraja sukoba devedesetih godina. Eskobar sada poručuje da „u BiH neće biti rata“ i da je „otvorena mogućnost za povlačenje svih odluka koje se odnose na prenos nadležnosti“, ali je Milorad Dodik, odmah nakon sastanka sa američkim izaslanikom, najavio nastavak „vraćanja nadležnosti“ entitetu Republici Srpskoj.

Konstatujući da Ustav BiH nije promenjen u skladu sa sprovedenim reformama, rekao je da „reforma ne može biti iznad Ustava“. „BiH nema pravo na odbranu i formiranje odbrambenih struktura, nema pravo na fiskalni sistem, nema pravo na sud i nema pravo na obaveštajnu službu. U Ustavu piše da to pripada entitetima i mi ćemo to vratiti“, kaže Dodik.

-pročitajte još: Gostujući komentar: SAD, EU i bosanske palikuće

„Neizbežne sankcije“ niko još ne spominje

Dodik je zaista govorio i o Oružanim snagama BiH „smanjenog kapaciteta“, kako one ne bi postale „dominantno muslimanske“. Za analitičare s kojima je DW razgovarao to je Dodikov pokušaj „izvlačenja“ iz neugodne situacije u koju je sam sebe doveo. Novinar agencije Hine Ranko Mavrak kaže da bi Dodik mogao da plati podjednaku cenu, bilo da istraje u svojim namerama, bilo da od njih odustane.

„Ako istraje, sankcije su nezbežne, jer je sve drugo katastrofa, ponavljanje avganistanskog scenarija kroz urušavanje BiH kao države uz puko posmatranje Zapada. Ako odustane, ispašće politička kukavica kojoj je najvažnija sopstvena koža“, tvrdi Mavrak za DW. On veruje da bi u narednim danima moglo da bude još Dodikovih predloga poput „polukompromisa“ kojima se predlaže smanjenje umesto ukidanja Oružanih snaga BiH, „a sve u cilju razvlačenja krize koliko god je to neophodno da bi dobio naredne izbore. I tu je ključ: Dodik može bez svega, samo ne može bez vlasti od koje je postao zavisnik“, zaključuje Mavrak.

Eskobar: SAD sa svojim partnerima neće dozvoliti i sprečiće bilo koju vrstu potencijalnih sukoba i rata u BiH
Eskobar: SAD sa svojim partnerima neće dozvoliti i sprečiće bilo koju vrstu potencijalnih sukoba i rata u BiHFoto: AP Photo/picture alliance

Glasan u Americi, miran pred Dodikom

Eskobar, koji je uoči dolaska u Sarajevo primetno oštrijim tonom govorio da Dodik jednostranim vraćanjem nadležnosti „štiti svoju moć i bogatstvo“, nije spominjao sankcije u obraćanju javnosti nakon susreta u Predsedništvu BiH. Posle odvojenih razgovora sa članovima Predsedništva Željkom Komšićem, Šefikom Džaferovićem i Miloradom Dodikom, Eskobar se susreo i sa predstavnicima ostalih nivoa vlasti u BiH i Federaciji BiH.

„Sjedinjene Američke Države sa svojim partnerima neće dozvoliti i sprečiće bilo koju vrstu pokušaja unilateralnog kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i otimanja državnih nadležnosti. SAD sa svojim partnerima neće dozvoliti i sprečiće bilo koju vrstu potencijalnih sukoba i rata u BiH“, rekli su Eskobarovi sagovornici, prenoseći reči američkog izaslanika.

-pročitajte još: Rat u BiH – „danas jednostavno nezamisliv“?

Američki trud u reformi odbrane uzaludan?

No, RS je već preduzela „unilateralne“ korake u procesu „vraćanja nadležnosti“ i poništavanju zakona visokih predstavnika. „Inckov zakon“ o zabrani negiranja genocida poništen je na području tog entiteta, usvojen je zakon o entitetskoj Agenciji za lekove iako već postoji državna, a najavljeno je i jednostrano vraćanje nadležnosti u još pet oblasti, među kojima i odbrane, u čiju su reformu upravo Amerikanci uložili velika finansijska i materijalno-tehnička sredstva.

Regionalni urednik BIRN-a Srećko Latal veruje da je Eskobarova poseta BiH „očigledan pokazatelj“ intenziviranja američkih diplomatskih aktivnosti. Zbog „kolebljivosti“ oko Oružanih snaga BiH, Latal smatra da bi Dodik možda i mogao da „zaustavi svoj plan“, ali podseća da je sličnih situacija bilo i ranije.

Niko ne želi rat, ali je situacija ozbiljna

„Dodik i drugi političari u BiH u ovakvim situacijama malo popuste, pa zategnu – u zavisnosti od intenziteta pritiska međunarodnih aktera. Još je rano za konačne zaključke i moraćemo da sačekamo da Dodik i Eskobar finalizuju dogovore, a i ostali moraju da iznesu svoje stavove. Trebalo bi imati u vidu i da je za utorak (9.11.) ili sredu (10.11.) najavljen susret članova Predsedništva BiH s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom“, podseća Latal za DW. Erdogan je, u međuvremenu, izjavio da „Turska neće dozvoliti da se u BiH ponove patnje iz devedesetih godina“.

Mada su svi učesnici razgovora u Sarajevu saglasni u oceni da „neće biti rata u BiH“, Latal podseća da kriza još nije rešena i da je pitanja rata ili mira u toj zemlji „jako osetljivo“. „Jasno je da građani BiH ne žele rat. Ne žele ga ni međunarodni zvaničnici, ali bojim se da lokalni zvaničnici i dalje ne shvataju u potpunosti ozbiljnost situacije prouzrokovane političkim ratom koji vode srpske, hrvatske i bošnjačke partije“, kaže Latal.

Šlan Predsedništva BiH Milorad Dodik
Šlan Predsedništva BiH Milorad DodikFoto: Nedim Grabovica/klix.ba

Nema podele BiH mirnim putem

On nije potpuno uveren da je kriza zaustavljena posetom Gabrijela Eskobara i smatra da će biti potreban dodatni angažman, ne samo SAD, već i Evropske unije, kako bi se uklonila šteta pričinjena institucijama BiH. „To zavisi od spremnosti Amerike i Evrope da pomognu, ali i od toga da li će li Rusija, Kina i Turska prestati da koriste BiH i Balkan kao monetu za potkusurivanje regionalnih i globalnih odnosa. Nažalost, još nisam potpuno siguran da je put urušavanja BiH zaustavljen, ali sam siguran da se bilo koja opcija podele BiH ne bi završila mirnim putem“, zaključuje Latal.

Kako adekvatnih reakcija na jednostrane poteze Milorada Dodika još nema, „Rusija stabilno vodi“, kaže urednik portala „Politički.ba“ Sead Numanović sumirajući za DW posetu Eskobara BiH. „Milorad Dodik svim sredstvima nastoji da sprovede politički blickrig i realizuje bar nešto od onoga što zagovara već 15 godina i na čemu sve intenzivnije radi. Korak po korak, sam crtajući i brišući ’crvene linije’, on ide prema komadanju BiH, otcepljenju entiteta RS i prisajedinjenju sa Srbijom. Zapad sve to prati u ’neverici’, ometen sopstvenim brigama i pričama Dodikovih lobista“, upozorava Numanović.

-pročitajte još: Lukavi srpski nacionalisti

Berlinski zid u BiH

Sagovornik DW podseća da Rusija „čvrsto stoji“ iza Dodikovih leđa i da je sve što on radi „oprobana ruska metoda“. „Zapad se zamajava poluizjavama i pustim obećanjima, a zna se da će na kraju delovati na osnovama faktičkog stanja. I tako Evropa danas ima rastući broj zamrznutih konflikta – od Kipra, do Moldavije. Što bi BiH bila izuzeta iz ruskih uspeha“, pita Numanović.

Poseta Eskobara BiH u fokusu je domaćih, ali i svetskih medija. Nakon prvog dana posete, mediji u RS prenose tvrdnje zvaničnika bliskih SNSD da će RS poštovati važeći Ustav BiH, ali da ne može pristati na faktičko stanje koje je postignuto „pravnim nasiljem“ visokih predstavnika i njihovih „grubih intervencija“.

Analizirajući poruke američkog izaslanika i njegovih sagovornika u Sarajevu, internet-portal „Klix.ba“ piše: „Sada kad znamo da neće biti rata, hoće li Dodik mirno nastaviti da formira ’dve države’ pod jednim krovom?“

„Fajnenšel tajms“ navodi da će „saučesništvo Zapada u politici etničkih podela stvoriti nove probleme u BiH“. Mediji prenose i pitanje koje je Sabina Ćudić iz Naše stranke postavila Eskobaru tokom susreta u Sarajevu: „Da li se na entitetskoj granici u BiH pokušava sagraditi novi Berlinski zid?“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu