Rat u BiH – „danas jednostavno nezamisliv“?

„Da li je ovo poraz Zapada? Približava li se Bosna i Hercegovina provaliji, kako veruje (Kristijan) Šmit? Da li se mora povećati broj evropskih trupa u toj zemlji i revalorizovati kancelarija visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu, kako to zahtevaju trustovi mozgova?“ To su pitanja koja na početku analize posvećene situaciji u BiH postavlja list Noje cirher cajtung.

„Trezven pogled pokazuje: u igri je mnogo više uzbunjivanje kojim visoki predstavnik i neki eksperti žele sebi da daju na važnosti. Oni iz iskustva znaju da se svet za njih interesuje onda kada ’galame o zlom vuku’. A on se zove ’rat u Bosni’“, ocenjuje novinar švajcarskog dnevnika Andreas Ernst.

-pročitajte još: Taktika Kristijana Šmita: toplo-hladno

Tačno je, ukazuje autor, da Zapad mora da se dogovori o novoj strategiji kako bi se na pravi način nosio sa rizičnim političarima poput Milorada Dodika. „Taj najmoćniji političar bosanskih Srba najavljuje da će povući Srbe iz armije te zemlje i osnovati sopstvene vojne snage. Zašto on to radi? Dodik muku muči s padom popularnosti u Republici Srpskoj, u kojoj žive većinski Srbi. Građani su ogorčeni zbog nepotizma i nesposobnosti državnih službi. Štetu mu nanose i dugodišnji nerazjašnjeni pravosudni sporovi. Zato uopšte ne čudi što Dodik igra na nacionalističku kartu i povećava ulog“, ocenjuje se u analizi.

Nacionalistička retorika uobičajena je praksa po kojoj se vlada u toj multietničkoj zemlji, piše švajcarski list – praksa „ne samo srpske, već i bošnjačke (muslimanske) i hrvatske elite. Oni pokušavaju da stvore strah od drugih među svojim sledbenicima, kako bi mogli lakše da kontrolišu sopstvenu nacionalnu grupu. Pri tom OHR nije ništa drugo do čista projekciona površina.“

„Nacionalistički političari RS demonizuju visokog pradstavnika kao kolonijalni relikt uz pomoć kojeg zapadne sile žele da stvore centralizovanu državu u kojoj bi dominirali muslimani. Visoki predstavnik, s druge strane, sebe vidi kao garanta posleratnog poretka. No, nijedno nije tačno. Ili – nije više. OHR je već dugi niz godina politički beznačajan i u osnovi upravlja samo sobom. Dodikova reputacija snažnog čoveka hrani se njegovim separatistčkim provokacijama na koje njegovi protivnici redovno reaguju sa ljutnjom“, opisuje situaciju švajcarski novinar

Zapravo bi, smatra, trebalo da se reaguje tek onda kada Dodik zaista prekrši Dejtonski sporazum: „Ali onda strogim sankcijama. Zato je ispravno da EU i NATO ostanu vojno prisutni u zemlji. Za razliku do OHR, trupe pružaju sigurnost u slučaju da stvari izmaknu kontroli.“

Međutim, smatra novinar Andreas Ernst, „građanski rat u Bosni i Hercegovini danas je jednostavno nezamisliv – zato što je krvoproliće iz 1992-1995. veoma prisutno u kolektivnom sećanju, a i svakodnevni zajednički život nacionalnih grupa u najvećoj meri protiče bez ikakvih problema. Ono što više uznemirava jeste iseljavanje i činjenica da je u toj zemlji u proteklih 20 godina broj stanovnika opao 3,7 na 3,2 miliona“, zaključuje se u analizi švajcarskog lista Noje cirher cajtung.

-pročitajte još: Predizborna ili predratna retorika u BiH?

„Kristijanu Šmitu u lice duva istočni vetar“

Drugačije na situaciju gleda kolumnista uglednog nemačkog nedeljnika Cajt Mihael Tuman, koji smatra da bi u Bosni i Hercegovini ovoga puta zaista moglo da dođe do prekretnice. Prema njegovoj oceni, „glavne uloge u ovoj drami imaju srpski nacionalista (Milorad Dodik), ruska vlada i nekadašnji nemački ministar (Kristijan Šmit).

Autor ujedno ocenjuje da je glavni krivac Dodik, i podseća da je on nekada bio potpuno drugačiji: „Dodika sam prvi put sreo 1996. u Bijeljini. Taman je bio osnovao socijaldemokratsku partiju, koja je bila opozicija srpskom vođi i kasnije osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću. Dodik je tada bio istinska uzdanica. Danas je on nacionalista koji poriče ono što je ranije govorio – na primer da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid. Dodik je karijeru napravio kao ’novi nacionalista’ i kao takav poseže sa svom moći“, opisuje Tuman.

On ukazuje da Dodik već godinama napada zajedničke institucije BiH, direktno ili indirektno preti otcepljenjem RS, uništava zajedničko državno Predsedništvo čiji je i sam član i želi da se ukine funkcija visokog predstavnika. To je, piše autor, san srpskih nacionalista za koji su ratovali od 1992. do 1995, sve do genocida u Srebrenici – i dodaje da je upravo zbog tog koncepta i sklopljen Dejtonski mirovni sporazum i uspostavljena funkcija visokog predstavnika.

-pročitajte još: Rusija ućutkala Kristijana Šmita

„Kristijanu Šmitu u lice duva istočni vetar“, navodi na kraju autor analize: „Nekadašnji nemački ministar poljoprivrede odjednom je postao slučaj oko kojeg se spore velike sile. Pri tom se radi o nečem mnogo većem od njegove funkcije: o miru ili mogućem novom ratu u Bosni i Hercegovini“, ocenjuje Mihael Tuman za nemački Cajt.

Priredio: Svetozar Savić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu