Aljbin Kurti – proslava sa zastavama Albanije

„Sledeći šef kosovske vlade“, piše Noje cirher cajtung, „ima samo 44 godine. Ima nade, preneo je ujutro svojim sledbenicima preko Fejsbuka. Danas ima nade, jer ste juče bili hrabri i spasli Republiku raspada. Sada idemo zajedno na posao. Došao je taj dan!“

„To je jezik harizmatičnog čoveka koji, ako treba, krši i pravila kada je to „za opšte dobro“. I zaista, u parlamentu je već bacao suzavac da bi sprečio glasanje o Zajednici srpskih opština. Ta neuvijenost je od njega načinila kosovskog političara koji izaziva najveće divljenje, pre svega među mladima. Ali i objekat mržnje za protivnike. A takvih ima mnogo. Nisu to samo politički rivali iz redova UČK koje je deklasirao u nedelju. I među zapadnim diplomatama, ovaj levičarski nacionalista je bio persona non grata. Bivši sledbenici ovako opisuju njegovu gvozdenu volju za predvođenje: potčinjavanje ili rastanak – trećeg nema.“

„Zapanjuje koliko se malo ideološkog balasta oslobodio. Ostao je nacionalista i kritičar spoljnog mešanja. Pred izbore su ga novinari pitali da li je još uvek za ujedinjenje Kosova i Albanije. To nema prioritet, odgovorio je nonšalantno. Najpre valja, kako je dodao, osloboditi zemlju iz kandži stranaka koje su je zaposele. Ali, on insistira na pravu građana da se referendumom opredele za ujedinjenje dve albanske države“.

„Ostao je i podeljen odnos prema sopstvenoj zemlji. Na pobedničkom slavlju se nisu videle kosovske zastave. Umesto toga je poleteo crni orao na crvenoj pozadini. Kurti državu u njenoj sadašnjoj formi vidi kao pozajmicu zapadnih protektora koji su joj 2008. dali ustav po sopstvenom nahođenju. Ali, države se ne dobijaju, za njih se narodi bore, rekao pre više godina u jednom razgovoru. Da bi Beograd bio zadovoljan, kosovski Srbi su dobili ekskluzivna manjinska prava. No, Beograd i dalje nije zadovoljan već i dalje kontroliše srpsku manjinu koja se u novoj državi i posle jedne decenije ne oseća kao kod kuće. Pre nego što bude razgovarao sa Beogradom, razgovaraće sa kosovskim Srbima, ponovio je Kurti u predizbornoj kampanji.“

„No, najveći zadatak će biti obnova nove - i već trule - države. Uprava koja se svodi na usluživanje vladine kijentele trebalo bi da se pretvori u institucije koje uspostavljaju javna dobra: zdravlje, obrazovanje, pravnu sigurnost. Pri tome pravosuđe ima centralnu ulogu. Da bi ono postalo efikasno, potrebna je opšta provera sudija. Samo onaj ko radi profesionalno i nije potkupljiv, moći će i dalje da radi. To zvuči utopijski, ali takva obećanja i nepotkupljivost samog Kurtija donele su mu pobedu na izborima. Pri tome je bila važna i velika podrška dijaspore u Švajcarskoj, Nemačkoj i drugde.“

„Kurti i danas važi kao antikolonijalista koji se bori protiv srpskog i stranog starateljstva (…) I pored svog humora on deluje i dogmatski, na neki svoj način: čita Gramšija, Fanona i druge teoretičare dekolonijalizacije. Kladim se da je čitao i Lenjina. Pokret za samoopredeljenje je „stranka avangarde“ – i sada kuca na vrata vlasti“, piše, između ostalog, Noje cirher cajtung.

„Važi kao nasalomljiv i nepodmitljiv“

„Dve decenije su Kosovom vladali gotovo isključivo gospodari rata bivše kosovske oslobodilačke armije UČK“, piše Špigel onlajn: „Oni su korumpirani, obezbeđivali su svojim porodičnim i prijateljskim klanovima radna mesta i bili pod sumnjom da su počinili teške ratne zločine. Pod njihovom vladavinom su procvetali nepotizam i organizovan kriminal, dok su mnogi ljudi pobegli iz zemlje zbog teškog siromaštva i nedostatka perspektive“.

„Sada je na Kosovu najavljena smena epoha“ (…) „44-godišnjak koji je nekada u Srbiji bio politički zatvorenik i za to vreme zlostavljan, već godinama ne neumoran kritičar političkog establišmenta u svojoj domovini. Uživa veliki ugled u narodu jer važi kao nasalomljiv i nepodmitljiv. I obećava radikalnu transformaciju Kosova u pravnu državu sa čestitim rukovodstvom i podnošljivim uslovima života.“

„Politolozi i komentatori nezavisnih medija na Kosovu su rezultat izbora već proslavili kao „politički zemljotres“. Sam Kurti je na svom nagolu na Fejsbuku napisao: Građani su sprečili da kosovska drama države koja je postala talac dobije tragičan kraj“.

„Od pre nekoliko godina, bivši politički buntovnik nastoji da bude kompatibiliniji, pre svega sa političkim stilom, ali i sadržajima. Pokret za samoopredeljenje se više ne ponaša nasilnički, Kurti ne propagira više ni ujedinjenje u Veliku Albaniju kao konnkretna politički projekat i sada radije govori o „jednoj naciji u dvojim državama“ i dugoročnoj mogućnosti srastanja. S druge strane, predstavnicima međunarodne zajedice na Kosovu je postalo jasno da su dosadašnji r“atni koalicionari“ uveli zemlju u slepu ulicu i da Pokret za samoopredeljenje kao politički faktor ne može stalno da se ignoriše.“

„Odnos sa Srbijom bi mogao da postane još burniji nego do sada. Kurti nastoji da uspostavi unutarkosovski „građanski dijalog o dijalogu sa Srbijom“ i to pre bilo kakavih bilateralnih razgovora. On odbacuje učešće u vlasti Srpske liste kojom upravlja Beograd i umesto toga hoće da sarađuje sa nezavisnim srpskim političarima. Ostaje da se sačeka i vidi hoće li Kurti učiniti nešto protiv čestih napda na Srbe na Kosovu i protiv njihove marginalizacije.“

„Nakon Šarene revolucije u Makedoniji su izbori na Kosovu jak signal za čitav Zapadni Balkan – i za Evropsku uniju. To je signal da je većina birača sita svojih korumpiranih vladara koji godinama važe kao navodno dobri partneri Brisela. Protiv takvih su početkom godina u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji desetine hiljada ljudi izašle na ulice – bez uspeha. Kosovo nije bio deo tog kratkog „Balkanskog proleća“. No sada su njegovi građani jednostavno na izborima smenili korupciju i autokratiju“, piše Špigel onlajn.

„Velikoalbanska komponenta“

Bečki Standard upozorava: „I pored etničke i jezičke raznovrsnosti Albanaca koji žive u četvorim balkanskim državama (gotovo tri miliona u Albaniji, 1,6 miliona na Kosovu, više od 500.000 u Makedoniji, 30.000 u Crnoj Gori), i gotovo 1,5 milion njih koliko se procenjuje da ih ima u zajednicama dijaspore, pre svega u Grčkoj, Italiji i Švajcarskoj, san o velikoj Albaniji je usled komunikacione revolucije ostao često neopažen politički i emocionalni faktor. U vezi s tim se ne smeju prevideti ni isto tako panalbanski obojeni verbalni prilozi albanskog predsednika Edija Rame.“

„Suverenost Kosova je ograničena uticajem Evropske unije i UN te delimičnom otcepljenošću severnog regiona oko Mitrovice. Zamrznut konflikt između nekadašnje srpske pokrajine koja se 2009. proglasila nezavisnom republikom i bivšim hegemonom Srbijom u svako doba bi mogao da izazove sukobe. Dinamika korupcije koja je prekoračila granice i klijentelizma koji seže do najviših funkcija u Prištini i Tirani pa do Beograda i Skoplja teško je naštetila prelasku iz diktature i rata u demokratiju i tržišnu privredu. Politički proboj u vreme smene generacija mogao bi da na Kosovu, ali i šire, dovede do pozitivnih promena u slabim demokratijama. Uspeh kandidatkinje LDK je i simbolički znak protiv patrijarhalno obojenih albanskih društava“.

„To što zbog drame sa ’Bregzitom’ paralisana EU i zbog prevrtljivosti diskreditovana administracija SAD više ne deluju kao faktori stabilnosti na Balkanu, daje pobedi velikoalbanskih nacionalista posebno škakljivu komponentu“, reči su kojima se završava komentar Standarda.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android