Opozicija pobedila na Kosovu, Srpska lista slavi
6. oktobar 2019.
Demokratska liga Kosova (LDK) i pokret Samoopredeljenje nalaze se rame uz rame prema prvim izlaznim anketama koje je objavila televizija Klan Kosova – obe liste osvojile su po 30 odsto glasova na izborima koji su održani u nedelju.
Ovo su tek prve projekcije koje treba uzeti sa rezervom, pogotovo jer prema njima nije jasno ko je pobednik izbora. Naime, prema ranijoj odluci Ustavnog suda Kosova, mandat za sastav iduće vlade može dobiti samo najjača stranka.
Prema anketi javnog servisa RTK i insituta PIPOS, Samopredeljenje ima blagu prednost (28,1) u odnosu na LDK (27,9). Prema Centralnoj izbornoj komisiji je, na osnovu 14 odsto obrađenih podataka, u vođstvu LDK (22,11), a slede Demokratska patija Kosova (20,79) i Samoopredeljenje (17,79).
Neki predstavnici Samoopredeljenja su već proglasili pobedu, ali rekli da će sačekati sa slavljem do zvaničnih rezultata. Pa ipak, na društvenim mrežama se šire snimci pripadnika Samoopredeljenja koji slave u južnom delu Mitrovice.
U slučaju pobede te stranke premijer bi trebalo da postane Aljbin Kurti.
Pobedu su proglasile i Demokratska partija Kosova i LDK.
Ako pobedi LDK, Kosovo bi moglo da dobije prvu ženu na čelu vlade od proglašenja nezavisnosti. Tu stranku je u izbornu borbu predvodila Vjosa Osmani (37), univerzitetska profesorka i pravnica.
Sa cenzusom će se boriti koalicija u kojoj su Inicijativa Fatmira Ljimaja i AKR Bedžeta Pacolija koji se trenutno procenjuju na 4,41 odsto.
Ukoliko zvanični rezultati ne budu previše odskakali od ovih procena, ovo bi bili prvi izbori na Kosovu na kojima su ubedljivu većinu odnele stranke bez ratne prošlosti i bivših komandanata UČK na čelu.
Demokratska partija Kosova (PDK) čiji je nosilac liste bio Kadri Veselji je prema navodima dve objavljene procene uzela oko između 22 i 26 odsto glasova, dok je lista Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske stranke (AAK-PSD) koju je predvodio doskorašnji premijer Ramuš Haradinaj osvojila tek između 10 i 12 odsto.
Raniji poslanik i politički analitičar Iljir Deda napisao je posle izbora na Fejsbuku da, bez obzira ko na kraju pobedi, Osmani i Kurti imaju istorijsku odgovornost da donesu radikalne promene Kosovu. Deda je čestitao narodu Kosova jer je „otvorio novo, bolje poglavlje i zatvorio tamno poglavlje loših kleptokratskih vlasti“.
Deset mesta za Srpsku listu
Na izborima je glasalo 44 odsto upisanih birača. Najveća je zabeležena u srpskim sredinama.
Kosovska skupština broji 120 mesta od kojih je dvadeset rezervisano za predstavnike manjina – deset za Srbe, deset za ostale.
U srpskim sredinama je ubedljivo pobedila Srpska lista. Prema navodima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u svim sredinama je ta lista dobila preko 90 odsto glasova. Vučiće je, govoreći o Srpskoj list, govorio u prvom licu množine.
„Jasno je da je ovo 10:0 osim ako neki glasovi ne dođu iz svemira“, dodao je Vučić.
Bilo je bitno da li će ta stranka osvojiti svih deset mandata i tako sprečiti da bude preglasana u odluci ko će od Srba biti deo buduće Vlade.
Naime, ako kosovska vlada broji do 12 članova, onda najmanje po jedan ministar moraju biti predstavnik Srba i predstavnik neke druge nacionalne manjine. O tome ko će biti u vladi odlučuju predstavnici manjina.
Drugi politički predstavnici Srba na Kosovu optužili su Srpsku listu za nesnosnu kampanju u kojoj su protivnici etiketirani kao „albanski Srbi“, a građani primoravani da glasaju i ucenjivani radnim mestima.
Goran Rakić, gradonačelnik Severne Mitrovice i predsednik Srpske liste, čak je rekao da, ako njegova stranka ne osvoji svih deset mandata može da dođe do „masovnog proterivanja srpskog naroda koji živi južno od Ibra“.
Sam izborni dan je i u srpskim i u albanskim sredinama protekao tek uz nekolicinu manjih nepravilnosti. Privedeno je nekoliko osoba zbog kršenja pravila glasanja, među njima i dvoje članova biračkog odbora u Severnoj Mitrovici jer su jednoj osobi dopustili da glasa na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih. Ovo su bili prvi izbori na kojima je glasanje bilo dozvoljeno samo sa kosovskim ličnim dokumentima.
Ključna tema u Prištini - dijalog sa Srbijom
Pred izbore je pored svih gorućih tema koje pritiskaju Kosovo – siromaštvo, nezaposlenost, korupcija – ponovo dominirala tema dijaloga sa Beogradom. Vršilac dužnosti šefa diplomatije Bedžet Pacoli ranije je izjavio da će, ko god dođe na vlast, morati da ukine carine od sto odsto na srpsku robu i da se vrati za pregovarački sto.
U kampanji je jedino Ramuš Haradinaj otvoreno branio carine koje je uvela njegova Vlada, dok su se ostali pokazali otvorenim da načine pomak.
„Premijer mora da ima većinsku koaliciju u Skupštini, da ima 80 glasova za usvajanje krajnjeg sporazuma između Kosova i Srbije“, rekao je ranije za DW politički analitičar Bljerim Burjani. „A to mislim da može da uradi samo široka koalicija ili široki konsenzus političkog spektra.“
Aljbin Kurti koji bi mogao da postane premijer izjasnio se još ranije protiv nameta na srpsku robu. On je za slučaj pobede najavio formiranje pregovaračkog tima koji bi razmotrio sve do sada potpisane sporazume sa Srbijom.
Vjosa Osmani, koja ima sve šanse da postane prva žena na čelu kosovske Vlade od proglašenja nezavisnosti, ranije je najavila da će u slučaju pobede lično voditi dijalog. Ona je kritikovala svežu praksu po kojoj je glavu reč vodio predsednik Kosova Hašim Tači.
„Nakon što mi, kao Vlada, pregovaramo i potpišemo sporazum sa Srbijom, naravno u svakom trenutku u saradnji sa Skupštinom Kosova, i kada sporazum bude ratifikovan u Skupštini, posle toga predsednik ima samo ceremonijalnu dužnost da stavi potpis na dekret o ratifikaciji sporazuma“, rekla je Osmani tokom kampanje.
nr (dw, kk)