Peter Fišer, predsednik frankfurtskog Ajntrahta, hrabar je čovek. Tog hedonistu je sudbina nemačkog kluba iz Bundeslige znala da dovede do suza. I on nema dlake na jeziku. Suprotstavlja se i ekstremno desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD). Njegov je stav da simpatizeri i članovi te stranke nemaju šta da traže u Ajntrahtu. Za takav rezolutan stav, tom sportisti su, tokom poslednjeg sastanka članova kluba, stojeći aplaudirali. Tada je, i to zahvaljujući rekordnom broju glasova, Peter Fišer ponovo izabran za predsednika bundesligaša iz Hesena.
Na Fišerovoj strani je i klupski pravilnik, što se uopšte ne sviđa ekstremnim desničarima: Klubovi i udruženja u Nemačkoj mogu samostalno da odlučuju o tome koga žele, a koga ne žele među svojim članovima. Nemački zakon ne priznaje osnovno pravo o slobodi učlanjivanja u sportske klubove – čak ni kada se radi o članovima stranaka koje su predstavljene u Bundestagu.
Ajntraht – klub „jevrejskih dečaka“
Članovi AfD poremetili bi klupski život Ajntrahta. To je stav članova tog kluba, čiji preci su morali trpe podsmevanja nacista. Oni su ih nazivali „jevrejskim dečacima“. Nacisti su u svoje vreme od Ajntrahta napravili „arijevski tim“, na ogorčenje velikog broja svojih jevrejskih članova od kojih su mnogi morali da emigriraju iz Nemačke, iz Hesena, tradicionalno trgovačkog i sajamskog grada u kojem je nemački judaizam bio u dobroj meri zastupljen.
Frankfurt je grad velikih pesnika i mislilaca. Gete, kao i jevrejski filozofi Adorno i Horkhajmer sinove su metropole na Majni. Ajntraht Frankfurt je pak njen najveći i najuspešniji sportski klub. Ajntraht je s druge strane staromodna nemačka reč za zajedništvo. U njemu se odražavaju timski duh i solidarnost. Svi za jednog, jedan za sve – pevali su jednom prilikom fudbaleri nemačke reprezentacije tokom jednog nastupa na Svetskom prvenstvu.
Jedinstvo, što reč Ajntraht (Eintracht) znači, suprotno je od nejedinstva koje podrazumeva podelu i doprinosi širenju mržnje i netolerancije. Za to u ovom sportskom klubu nema mesta. Tamo se, a to se odnosi na jednu međunarodnu prestonicu i bankarsku metropolu kakav je Frankfurt, ljudi različitog porekla i boje kože zajedno bave sportom. Tu vlada ubeđenje da se svaki čovek i svaka žena, kao i ljudi koji su tu imigrali, u svom sportskom zajedništvu, zajedno raduju i mogu sve da nadrastu.
Multinacionalna ekipa
Predsednik AfD Aleksander Gauland je pre godinu i po dana uvredio nemačkog reprezentativca Žeroma Boatenga, i to na osnovu njegove boje kože. Nemci Boatenga „doživljavaju kao stranca i ne žele ga za komšiju“. Boatengov brat Kevin igrao je za Ajntraht u Bundesligi. On ne samo da je na terenu bio simbol multinacionalne ekipe tog kluba, Kevin-Prins Boateng stekao je i reputaciju oštrog kritičara rasne netrpeljivosti na stadionu, ali i van njega. I on je podržao kurs predsednika kluba Fišera i zajedno s drugim nemačkim sportskim velikanima, poput Borisa Bekera, pridružio se inicijativi: Rasizam i netolerancija nemaju šta da traže u nemačkom sportu!
Peter Fišer, Boris Beker i Boateng: svi oni odaslali su jasan signal u okviru nemačkog civilnog društva. AfD je svojim reakcionarnim razmišljanjem uspela da postigne privremeni izborni uspeh, ali duh Savezne Republike Nemačke ipak je drugačiji. To je posebno vidljivo u sportu.