„Zastava Izraela ovde ima drugo značenje“
19. januar 2018.
Velika tema, i u bukvalnom smislu reči aktuelna i goruća – na decembarskim demonstracijama u Berlinu zapaljeno je više izraelskih zastava, između ostalog i pred Brandenburškom kapijom. Povod za proteste bila je najava predsednika SAD Donalda Trampa da će Jerusalim priznati za glavni grad Izraela. Nemiri koji su potom usledili naišli su na kritike na međunarodnom planu. U Nemačkoj su pokrenute velike diskusije, koje su u četvrtak (18.1.) stigle i do Bundestaga.
- pročitajte još: Da li je antisemitizam „uvozna roba“?
„Odlučno se suprotsaviti antisemitizmu“ – to je zahtev koji su zajedno podnela četiri poslaničke grupe: Demohrišćani (CDU/CSU), Socijaldemokrate (SPD), Liberali (FDP) i Zeleni. Nešto više od pola sata poslanici su govorili o najnovijim incidentima, kao i o antisemitizmu uopšte. Sedam govornika iz šest poslaničkih grupa – u proseku po pet minuta. Malo vremena da bi se ušlo u detalje.
Esktremno-desničarski i „doseljeni“ antisemitizam
Prvi je govorio Folker Kauder, šef poslaničkog kluba CDU/CSU. On je podsetio na vlasnika jednog jevrejskog restorana u Berlinu koji je dobijao pretnje smrću. Jevreji se više neće usuditi da se kao takvi pojavljuju na ulici. Jedna studija pokazuje da sve više Jevreja razmišlja o tome „da ponovo napusti Nemačku“.
Kauder se zatim osvrnuo na izveštaj o antisemitizmu Bundestagove ekspertske komisije. Ona je u aprilu 2017. godine predstavila rezultate i izdala svoje preporuke. Prema tom izveštaju, veliki deo antisemitskih napada i zločina dolazi od strane desničarskog ekstremizma. Ali, kako se navodi, sve veći je i broj „doseljenih“ antisemitskih radnji. Dakle, dolaskom ljudi koji potiču iz regiona „gde se mržnja prema Izraelu i antsemitizam gaje 1:1“. I jedno i drugo je nedopustivo, ističe šef poslaničke grupe Demohrišćana Folker Kauder.
I AfD aplaudirala Folkeru Kauderu
Povodom paljenja zastava sa Davidovom zvezdom, Kauder je rekao: „Zastava Izraela ovde kod nas u Nemačkoj ima jedno drugo značenje“. Kauder time misli na nemačku odgovornost za Holokaust i njeno zalaganje za opstanak Izraela, što je i u nemačkom državnom interesu. Onaj ko se izražava antisemitski, zbog toga mora javno da odgovora, poručio je Kauder. Na tome su mu aplaudirali i poslanici Alternative za Nemačku (AfD).
- pročitajte još: Sporan dokumentarac o antisemitizmu
Poslanica te stranke Beatriks fon Štorh govorila je o dobrim idejama koje obuhvata zahtev koji se odnosi na antisemitizam. Pritom pre svega misli na stroži zakon o boravku stranaca, koji predlažu Demohrišćani. On podrazumeva i jednostavniji izgon stranaca kojima se dokaže antisemitsko delovanje. Zbog svoje istorije Nemačka ima posebnu odgovornost – „i mi to izričito podržavamo“, naglasila je poslanica AfD.
Za šta se bori Beatriks fon Štorh?
Ali u to spada i „ne zatvarati oči“ pred dešavanjima u zapadnoj Evropi. Od 2006. godine 40.000 Jevreja se iz Francuske odselilo u Izrael. To su izbeglice o kojima niko ne govori „zato što beže pred muslimanima“. AfD će se svom snagom boriti „da toga u budućnosti u Nemačkoj ne bude“.
Ni jednom rečju Fon Štorhova nije spomenila optužbe protiv njene stranke – da ništa ne preduzima protiv antisemitizma u sopstvenim redovima. U raspravi u Bundestagu, poslanica SPD-a Kerstin Grize i šefica poslaničke grupe Zelenih Katrin Gering-Ekart, između ostalog su podsetile na šefa pokrajinskog ogranka AfD-a u Tiringiji Bjerna Hekea. Njegova izjava da je centralni spomenik žrtvama Holokausta u Berlinu „spomenik sramote“, naišla je na oštre kritike 2017. godine.
„Imate ozbiljan problem sa antisemitizmom“
Socijaldemokratkinja Grize rekla je da je sramota to što je Heke i dalje član AfD. Gering-Ekart je Fon Štorhovoj predbacila da ima „ozbiljan problem sa antisemitizmom“. Desničarska populistkinja kaže da je jevrejski život „važan deo nemačkog nasleđa“ i da o tome nema podeljenih mišljenja.
- pročitajte još: Antisemitizam bi trebalo shvatiti ozbiljno
Kritike Fon Štorhovoj uputio je i poslanik Liberala (FDP) Štefan Rupert, ocenivši da, kada je reč o temi antisemitizam, ona ima jednostranu kritiku, a je „slepa“ kada je reč o njenim sopstvenim redovima. Istovremeno, Rupert je, kao i Gering-Ekartova, pohvalio dugogodišnji angažman protiv antisemitizma političarke Levice Petre Pau. Potpredsednica Bundestaga u svom kratkom govoru je istakla da je mržnja protiv Jevrejki i Jevreja „stalni problem“. Ona je podsetila na odgovornost svih stranaka da se „brzo“ okrenu preporukama komisije stručnjaka.
Levica odbija „poseban zakon“ za strance
Tu pre svega spada imenovanje nezavisnog opunomoćenika za antisemitizam. Pauova je izričito odbacila ideju o izgonu stranaca „koji se ponašaju antisemitski“, a koju zagovoraju druge stranke. Takav „poseban zakon“ Levica odbacuje – i zbog „arogancije da se o tome ne raspravlja u parlamentu“.
Naime, stranka Levice bi temu antisemitizam rado predala nadležnim odborima Bundestaga, jer smatraju da bi se tako taj problem intenzivnije rešavao. U suprotnom je, misle, sve ograničeno na raspravu od 35 minuta. Pritom je Levica bila voljna da se priključi zajedničkom zahtevu CDU/CSU, SPD, FDP i Zelenih, ali su se tome protivili Demohrišćani. Tu višegodišnji praksu, neposredno uoči rasprave o antisemitizmu, branio je zamenik šefa poslaničkog kluba CDU/CSU Štefan Harbart. Njegovo obrazloženje glasi: kod četiri poslaničke grupe koje su podnele zahtev ne postoji sumnja u „lojalnost prema državi“.