Češka: konačno spomenik Romima stradalim u Holokaustu

Osam decenija od kraja Drugog svetskog rata i tri decenije od pada komunizma u Češkoj konačno postoji spomenik za Rome ubijene u Holokaustu.

Otvoren je na području bivšeg koncentracionog logora Leti u južnoj Bohemiji. U tom logoru su mahom ubijani Romi.

Krajem aprila su na otkrivanju spomenika bili predsednik Petr Pavel i premijer Petr Fjala. Spomenik je „upozorenje gde može da dospe čovečanstvo“, rekao je Pavel.

Javnost će moći da obiđe memorijal od 12. maja. Svojevrsna staza sećanja vodiće posetioce preko prostora logora, koji sada obuhvata modele baraka za internirane.

Tako je završena duga borba za sećanje na zločin nad Romima. Decenijama je na ovom prostoru bila farma za tovljenje svinja.

Iako je još ondašnji predsednik Vaclav Havel devedesetih tražio izgradnju memorijalnog centra, prva zvanična odluka doneta je 2017. kad je država otkupila farmu za dvadeset miliona evra. Ona je srušena pre dve godine, kad su počeli radovi na memorijalu.

U finansiranju gradnje učestvovala je i Nemačka. Memorijal je zvanično deo romskog muzeja u Brnu.

Kako je nastao logor

Odluka da u Letiju nastane radni logor doneta je u martu 1939, neposredno pred okupaciju Češke. Danas češki istoričari mahom veruju da je od početka logor bio namenjen pre svega Romima.

Nakon okupacije, Leti je pretvoren u klasični koncentracioni logor. Tokom 1942. i 1943. onuda je prošlo najmanje 1.294 ljudi, od kojih je onde skončalo barem 335. Najveći broj smrti uzrokovali su očajni higijenski uslovi.

Sličan logor nalazio se i u Kunštatu, takođe u današnjoj Češkoj.

Nakon odluke Hitlerovog režima 1943. da se krene u uništenje Roma u oblastima koje kontrolišu nacisti, Romi internirani u Letiju masovno su prebacivani u Aušvic, nakon čega je logor u Češkoj zatvoren iste godine.

Stražari u Letiju bili su Česi, a logorom je zvanično upravljao Protektorat Češka i Moravska. Posle rata vođeni su procesi – ali niko nije osuđen na zatvorsku kaznu.

„Plaćamo deo dugova“

„Otvaranje memorijala za Rome i Sintije stradale u Holokaustu je ispunjenje sna Roma“, kaže Lucije Fukova, poverenica češke Vlade za pitanja Roma.

Kako je rekla za DW, trenutak je značajan za celo društvo jer je okončano vreme u kojem je na tom mestu vladao smrad svinja i osećaj neizdržive nepravde.

„Naša država mora da se suoči sa dugogodišnjom krivicom, istorijski, politički i ljudski“, dodala je Fukova.

Sa time se slaže i ministar spoljnih poslova Jan Lipavski. „Otvaranjem spomenika plaćamo deo dugova prema Romima i Sintijima, koji su se godinama borili za opravdano mesto u sećanju naše nacije“, rekao je on za DW.

Anticiganizam kao antisemitizam

Romska manjina čini oko 2,5 odsto od jedanaest miliona stanovnika ove zemlje. Proevropska vlada je postavila cilj da poboljša njihov ekonomski i društveni položaj.

Početkom aprila je uspostavljena zvanična definicija „anticiganizma“ koji se od sada tretira isto kao antisemitizam.

„To je važan simbolički korak i poruka romskoj zajednici da pripada ovde. Vlada je nedvosmisleno stavila do znanja da u Češkoj nije dobrodošao nijedan izraz mržnje ili diskriminacije“, dodala je Fukova u razgovoru za DW.

Ali, polovina Roma u Češkoj živi u mahalama i nehigijenskim naseljima. Procenjuje se da je između 50.000 i 70.000 njih otišlo u Veliku Britaniju pre Bregzita, kako bi našlo posao i pobeglo od diskriminacije.

Kako je rekla Fukova, put do boljeg položaja Roma vodi preko školovanja. I ima nade da će biti bolje.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.