Šta ostaje od Šengena?
21. mart 2018
Kako funkcioniše Šengenski sporazum?
Šengenski sporazum se tako naziva po mjestu Šengen u Luksemburgu, gdje je 1985. godine potpisan dogovor o bezviznom režimu. Od 1995. postoji načelna sloboda putovanja između država-potpisnica, a kontrole se vrše samo na spoljnim granicama Šengen-zone. To nije samo praktično za obične građane, već i za firme koje bolje zarađuju kada je protok robe slobodan. Samim tim, Šengen je preduslov za zajedničko evropsko tržište, veliki uspjeh za građane Evrope i niko ne želi da se toga tek tako odrekne.
Ko je u Šengenu?
Šengenski prostor ne se poklapa s prostorom Evropske unije. Velika Britanija i Irska odbile su da pristupe sporazumu uprkos članstvu u EU, a Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn nisu u Uniji, ali su dio Šengena. Šengen-zona ima ukupno 26 članica. Postoje i članice EU koje ne ispunjavaju sve uslove za bezvizni režim, na primjer Rumunija i Bugarska. Vlade u Sofiji i Bukureštu žele da pristupe sporazumu, ali im to još uvijek nije dozvoljeno, jer im se zamjera korupcija i nedovoljni napori u borbi protiv kriminala.
Koja su ograničenja Šengenskog sporazuma?
Ako država koja je dio Šengenskog sporazuma smatra da je ugrožen njen javni red ili unutrašnja bezbjednost, njena vlada ima pravo da ponovo uvede granične kontrole. Na vrhuncu izbjegličke krize 2015. godine, Njemačka, Austrija, Danska, Švedska i Norveška ponovo su uspostavile granične kontrole, jer su vlade tih zemalja smatrale da spoljna granica Šengen-zone nije dovoljno zaštićena. Njemačka je bila među zemljama koje su taj korak pravdale velikim prilivom izbjeglica. Međutim, Njemačka i druge članice EU danas kažu da su razlozi za graničnu kontrolu bezbjednosne prirode. Za to postoji razlog – ako se radi o bezbjednosti, Evropska komisija nema pravo da spriječi granične kontrole.
Koje kontrole postoje danas?
Stalna granična kontrola trenutno postoji na njemačkoj granici prema Austriji, ali kontrole se vrše nasumično. Na drugim mjestima došljaci se provjeraju u zavisnosti od povoda za dolazak i od okolnosti. U određenim policijskim akcijama, policija ima pravo da provjerava putnike i bez konkretne sumnje. Njemačke vlasti su tokom prošle godine zadržale oko 16.000 ilegalaca u blizini austrijske granice. Od toga je njih 7.000 ljudi vraćeno, jer nisu imali pravo boravka, važeća dokumenta ili nisu tražili zaštitu u Njemačkoj. Te kontrole, međutim, daleko su od efikasne zaštite granica: svakog mjeseca u Njemačku uđe između 10.000 i 15.000 ljudi iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, i to bez važećih dokumenata.
Šta želi njemačka vlada?
Bugarska, koja trenutno predsjedava Evropskoj uniji, u februaru je zatražila od Njemačke i četiri druge zemlje da ukinu svoje kontrole unutar EU. Evropska komisija takođe to zahtijeva. Međutim, vlada u Berlinu želi da makar za sada zadrži te kontrole. To je potvrdio i novi njemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer.
„Granične kontrole moraju da potraju sve dok EU ne bude u stanju da efektivno zaštiti i kontroliše svoje granice. Ja ne vjerujem da će im to uspjeti u dogledno vrijeme", izjavio je Zehofer. Nakon toga, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova objasnio je da granične kontrole neće biti produžene na neograničeno vrijeme. Takav korak bi bio i protiv propisa EU.
Šta kažu kritičari?
„To ima ogromne privredne i zakonske posljedice po promet robe i ljudi u Evropi", smatra šef poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Robert Habek. „Trebalo bi da se potrudimo da opet otvorimo granice i održavamo slobodu putovanja u Evropi, a ne da se hvalimo kako ćemo je blokirati što je moguće duže." Članica Ljevice Ula Jelpke ide i korak dalje, povezujući Zehofera iz konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU) s populistima iz stranke Alternativa za Njemačku (AfD). „Prosto da se zapitate da li je ministar iz AfD-a ili Hrišćansko-socijalne unije", kaže ona. Privrednici takođe upozoravaju da će granične kontrole otežati protok robe i dovesti do rasta cijena. „Ako neko pali vatru oko Šengenskog sporazuma, doživjeće pravi šumski požar zatvaranja granica", upozorava Tilo Brotman, šef njemačkog udruženja mašinsko-inženjerske industrije VDMA.
Šta je cilj?
Za njemačku vladu, granične kontrole nisu cilj sam po sebi. Berlin je svjestan da je Šengen izuzetno važan simbol za slobodu putovanja i privrednu saradnju u Evropi. Kontrole bi dakle trebalo da ostanu na snazi samo dok je to neophodno. Konačni cilj jeste temeljna zaštita granica Evropske unije. Njemačka želi da pomogne da se taj cilj ostvari. U izjavi za njemački „Velt", član Evropskog parlamenta iz Njemačke Manfred Veber pozvao je da se ojača evropska granična policija. „Glavni zadatak jeste borba protiv bandi krijumčara. Zbog toga nam je potrebna jedna i jedinstvena evropska granična policija, dostojna tog imena. To znači 10.000 policajaca, a ne 1.500 kao do sada. I to sa helikopterima, avionima i brodovima."
Veber je takođe branio mađarskog premijera Viktora Orbana i mere koje je Orbanova vlada preduzela da zaštiti spoljne granice EU. „Potezi poput izgradnje ograde prema Srbiji ne zaslužuju kritiku, već podršku", rekao je Veber. Uz to, Veber se založio za uspostavljanje izbjegličkih kampova na spoljnim granicama EU, u kojima bi se pridošlicama objasnilo ko smije da uđe u Evropsku uniju i ko to ne smije. Veber je inače član njemačke CSU, čiji je lider ministar Zehofer.