Šmit skupštini RS-a: Ugrožavate demokratiju

“Ofanzivno usvajanje odluke o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu Republike Srpske predstavlja kršenje sporazuma iz 2004. Time se ugrožava uticaj pravosuđa i primat koji ima vladavina prava. Profesionalno pravosuđe, u kojem nema političkih pritisaka i uticaja, ima ključnu ulogu za razvoj pravednog i demokratskog društva i neophodno je za ostvarenje težnji BiH da postane dio Evropske unije”, navodi se u izjavi iz Kancelarije visokog predstavnika, koju potpisuje Kristijan Šmit.

On podsjeća da su oba entiteta i država još 2004, potpisali sporazum o uspostavljanju Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH i da je ta odluka bila jednoglasna.

Opasan presedan

A Narodna skupština u Banjaluci razmatra entitetski Zakon o visokom sudskom i tužilačkom savjetu, kao odgovor na ranije donesen Inckov zakon, a u paketu najavljenih zakona, čija realizacija ne ide kako je planirano. Entitetski zakon, gotovo je identičan državnom, ali u ovom slučaju malo koga interesuje sadržaj zakona, već njegovo usvajanje. Evropska komisija i američka Ambasada u BiH, oštro su reagovali, upozorivši da se radi o jednostranom potezu vlasti u Banjaluci.

„Pozivamo sve lidere da odbiju radnje, kao što je nacrt zakona o kojem se raspravlja, koje podrivaju ustavni poredak i dozvoljavaju cvjetanje korupcije“, navode iz ambsade SAD-a. Iz Evropske komisije očekuju da se Narodna skupština suždrži od bilo kakvih jednostranih poteza, te da bi to bilo kršenje Ustava.

„Opasan je to presedan“, upozoravaju iz Transparency Internacional-a BiH, koji bi doveo do pravne nesigurnosti. Usvajanje entitetskog zakona o visokom sudskom i tužilačkom savjetu, još je kažu jedan u nizu pokušaja rušenja ustavnog poretka i dodatnog zarobljavanja pravosudnih institucija.

„Vlast u Republici Srpskoj prethodnih mjeseci kreiranjem paralelnih institucija bez osnova, očigledno nastoji uspostaviti kontrolu nad svim institucijama i procesima, a sada se kroz imenovanje podobnih sudija i tužilaca nastoji dodatno potkopati sistem vladavine prava“, navode iz TI-a, podsjećajući da BiH već ima VSTS, koji objedinjuje nezavisno i profesionalno pravosuđe.

„Stvaranjem paralelnih institucija i narušavanjem jedinstva u organizaciji i upravljanju pravosuđem narušila bi se pravna sigurnost, i građani bi se ometali u uživanju osnovnih ljudskih prava i sloboda kao što su pravo na ličnu slobodu i sigurnost, pravo na imovinu, pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima, itd“, zaključujuu TI-u.

Zakon protiv RS

U Republici Srpskoj odavno više ne postoji „srpsko jednistvo“, koje je trebalo da bude odgovor nametnutom Inckovom zakonu o zabrani negiranja genocida, sredinom prošle godine. Sada je opozicija potpuno okrenula smijer i odbila da podrži zakon o visokom sudskom i tužilačkom savjetu RS. Time će sigurno je, steći simpatije kod međunarodne zajednice, slažu se i analitičari.

„Mi smatramo da ne trebamo biti saučesnici loših potez, nekvalitetnih i nepripremljenih poteza, kako bi pridobili glas građana. Moramo imati snagu oduprijeti se ovakvim politikama i rješenjim bez realnog plana”, rekao je prvi opozicionar RS-a, Mirko Šarović (SDS), ističući kako od ovog zakona RS neće imati nikakve koristi.

„Ovaj zakon je doprinos nastavku napetosti jer nije rečeno šta je za VSTS-om BiH, šta će biti kada na scenu stupe oba zakona. Mislim da je to samo ubačeno u eter da se mi time bavimo i produbljuje krizu u Bosni i Hercegovini. Od ovog zakona nikakve koristi neće imati Republika Srpska i mislim da će poslužiti samo za prikrivanje kriminala“, kaže Šarović.

Narodna skupština RS, povukla je u zaključcima u decembru, saglasnost na sporazum o formiranju Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH iz 2004. Skupština je tada naložila Vladi da donose zakon o roku od šest mjeseci, ali je to umjesto vlade učinila vladajuća većina u parlamentu.

Vlada se povukla, zakon tek naredne godine

„Sada na dnevnom redu imamo zakon koji su uputili narodni poslanici. Mi naravno, nismo glasali za te zaključke jer su to sve lažni zaključci“, rekla je Jelena Trivić, poslanik PDP-a, u Narodnoj skupštini, na šta joj je ministar pravde Anton Kasipović, odgovorio:

„Narodni poslanici su, svojim potpisima, a u skladu sa Poslovnikom, odlučili da upute taj zakon u Narodnu skupštinu. Vlada RS, na predloženi tekst, dala svoje mišljenje“, branio je neodbranjivo Kasipović u parlamentu, koji danas raspravlja o ovoj tački dnevnog reda i koji će izvjesno je, biti usvojen.

Ipak, niko ne zna kako će zakon u praksi funkcionisati, ukoliko dođe do njegove primjene, koja je takođe sporna. Naime, u zakonu se definiše da će njegova primjena početi godinu dana od stupanja na snagu. S obzirom na činjenicu da je zakon u parlamentu u formi nacrta, a ne po hitnom postupku, kako je ranije bilo najavljeno, u najboljem slučaju stupiće na snagu počekom maja naredne godine, s obzirom na procedure koje treba da prođe u Vijeću naroda i Ustavnom sudu. Do tada, ko god bio u njoj, nova vladajuća većina trebala bi biti uveliko formirana.

 Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu