Zašto je u Crnoj Gori izražena homofobija?

Crna Gora se sprema za drugu Paradu ponosa, prvu u svom glavnom gradu. Svi se nadaju da će proteći mirno, ali nakon nereda na budvanskoj, niko ne može biti siguran. Slike razjarenih huligana, uplašenih šetača i gomila policije, podsjećaju na preovlađujući homofobni stav javnosti. Istraživanje Hjuman rajts voča pokazuje da preko dvije trećine stanovnika Crne Gore homoseksualnost doživljava kao bolest.

Danijel Kalezić iz Kvir Montenegro, organizacije koja priprema podgoričku Paradu ponosa, razočarano nabraja uzroke: „Vaspitanje – da se homofobično ponašanje kao društveno poželjno prenosi sa generacije na generaciju. Ono što je veliki propust je i što obrazovni program to ne tretira kako treba“, kaže Kalezić za DW.

Dva časa godišnje o LGBT osobama

Danijelov stav potvrdili smo u jednoj osnovnoj školi u Podgorici. U udžbeniku biologije, jedinom predmetu koji tretira pitanje seksualnosti, LGBT osobe se ne pominju. Nastavnica Desanka Malidžan objašnjava zašto: „U okviru biologije kao redovnog predmeta oni izučavaju seksualnost i reproduktivne organe, ali u izbornom predmetu o zdravim stilovima života se govori o seksualnim manjinama i dosta o tome rade.“

To bi bilo pozitivno za prava LGBT populacije, kada bi zaobišli podatak da se u okviru izbornog predmeta Zdravi stilovi života, koji nije obavezan za sve osnovce, o seksualnim manjinama govori na dva školska časa – godišnje! Kada tome dodamo tradiciju, dobijamo ne toliko agresivan koliko licemjeran stav – dobro je dok to rade među svoja četiri zida– pojašnjava antropološkinja Lidija Vujačić: „Imamo kulturološki model ličnosti koji je najpoželjniji, koji podrazumjeva određenu dozu patrijarhalnosti i posebnog odnosa recimo prema ženama. I tu je doza našeg licemjerja u smislu da ono što se dešava u okviru četiri zida tu treba i da ostane.“

Povorka (nije) idealan način borbe

Patrijarhalnost i neinformisanost plodno su tlo za predrasude, ističe Stevan Milivojević iz LGBT Foruma Progres. Zato je Povorka kao način borbe, za njega pravo rješenje: „Često gledamo slike parada iz Brazila, Njujorka... One nemaju aspekt protesta. One više nisu protest, već manifestacija, karnevali na kojima se ljudi zabavljaju. A kada govorimo o društvima kao što je naše, tu povorka ima funkciju protesta i ukazivanja na probleme LGBT osoba. To je poenta povorke i pogrešna su mišljenja da će sada LGBT osobe da imaju seks na ulici i da će da rade neprikladne stvari. Nije u tome poenta, već da imamo ista prava kao i heteroseksualne osobe.“

Sa tim nije saglasna poslanica opozicionog Pokreta za promene Branka Bošnjak. Iako je njena partija liberalna po pitanju LGBT prava, i dok sama podržava njihovu borbu, Bošnjak ipak smatra da Povorka ponosa nije dobar put, bar u društvu kakvo je crnogorsko: „Nisam sigurna da se organizovanjem ove parade čini korist LGBT zajednici. Mislim da će imati kontraefekat i da je to po njih gore. Ja shvatam da oni žele da izađu iz anonimnosti, ali da li je trebalo tako brzo ići poslije Budve?“, pita se Bošnjak.

Negativan odgovor dobila bi od svog koalicionog kolege iz Nove srpske demokratije, konzervativnijeg dela Demokratskog Fronta, poslanika Gorana Danilovića. On smatra da LGBT zajednica uopšte ne treba da paradira, jer nije najugroženija: „Iako sam ponosan na svoju heteroseksualnost, ne bih učestovao na heteroseksualnoj paradi, jer bi to drugim ljudima smetalo koji ne misle kao ja. Ne vidim zašto bi neko ko je drugačiji u tom seksualnom smislu od mene paradirao“, kategoričan je Danilović.

Diktat Brisela ili iskrena podrška?

Brisel je u svojim zahtjevima jasan. Jednaka prava za sve, to je jedini put do članstva u Evropskoj uniji. Da li Crna Gora organizovanjem Prajda samo ispunjava štrik na evropskom putu ili se iskreno bori za prava LGBT osoba? Dugogodišnji poslanik DPS-a Miodrag Vuković kaže da u vladajućoj partiji nemaju dileme – žele da dosegnu, kako naglašava – vrijednosti savremenog svijeta. Do kraja podržava borbu seksualnih manjina, ali u nedjelju neće šetati pored njenih predstavnika: „Nije pravo pitanje – da li ćemo izaći na Paradu Ponosa? Ako me pitate da li ću ja izaći – neću, jer taj način manifestovanja prava nije način na koji ja šaljem svoje simpatije“, naizgled protivrječno polemiše Vuković.

Dok će mnogi kao Vuković ostati kući, najmanje 1.500 policajaca biće uz LGBT osobe koje se odvaže da prošetaju. Maršruta je duga 1.400 metara. Da li će i koliko nešto manje od kilometar i po šetnje biti bolno, saznaćemo na prvom podgoričkom Prajdu u nedjelju. Sada je već jasno da je to veliki korak naprijed, ako se sjetimo da je prije samo dvije godine parada otkazana zbog ugrožene bezbjednosti.

Autorka: Jelena Kulidžan

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić-Šestić