Zakon o holokaustu: na snazi, ali zamrznut?

Novi poljski zakon izazvao je velike reakcije u svijetu, naročito u Izraelu. Jer u Poljskoj bi ubuduće za tvrdnje koje se „javno iznose i suprotne su činjenicama", kojima se poljskoj naciji pripisuje saučesništvo u zločinu Trećeg rajha, mogla da bude izrečena zatvorska kazna. To se međutim ne odnosi na „umjetnički i naučni rad".

I pored kritika, zakon je poljski Sejm, donji dom parlamenta, usvojio užurbanim tempom, a potpisao ga je i predsjednik. Pritom je Andžej Duda izrazio razumevanje za kritike Izraela i naložio Ustavnom sudu da preispita zakon.

Izraelska strana strahuje da bi nacionalno-konzervativna vlada u Varšavi mogla da odbaci svaku vrstu umiješanosti Poljske u izdaji i izručivanju svojih jevrejskih komšija njemačkom okupatoru. I datum usvajanja zakona, 26. januar, neposredno uoči Dana sjećanja na žrtve holokausta, doživljava se kao provokacija.

Pokušaj poljskog premijera Mateuša Moravjeckog da, na Bezbjednosnoj konferenciji u Minhenu odbrani zakon, još više je pogoršao situaciju. Na pitanje novinara, taj diplomirani istoričar je rekao da, prema novom zakonu, nije zločin da se kaže da je „bilo poljskih zločinaca, kao što je bilo i jevrejskih, ruskih i ukrajinskih, a ne samo njemačkih".

„Poljski premijer govori kao neko ko poriče holokaust", prokomentarisao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu. On je Moravjeckom prebacio „nedostatak razumijevanja za tragediju našeg naroda". Iste te noći, odmah nakon skandala, kabinet poljskog premijera objavio je saopštenje u kome se kaže da riječi premijera „ni u kom slučaju nisu negiranje holokausta", već „zahtjev za iskrenu debatu o zločinima nad Jevrejima, u skladu s činjenicama i bez obzira na nacionalnost" onih koji su izvršili zločin.

Poljska želi da izgladi situaciju

Poljska strana očigledno nastoji da izgladi situaciju. Zajednički poljsko-izraelski tim stručnjaka trebalo bi da doprinese međusobnom približavanju i rješavanju problema. Visoka delegacija iz Varšave u srijedu (28.2.) posjetila je Izrael. List „Jerusalem post" piše da bi Poljska preko diplomatskih kanala Izraelu trebalo da obeća da će zakon biti „zamrznut".pročitajte još: Reakcije na poljski zakon o Holokaustu: Poljska se izolira

Zvanično je poljski ministar pravde Zbignjev Zjobro u intervjuu za Poljsku novinsku agenciju (PAP) samo rekao da će presuda Ustavnog suda pomoći državnim tužiocima u primjeni novog zakona. Zjobro je istovremeno poručio da „neće biti kazni za istoričare, naučnike i novinare" i da bi novi zakon „poljsku državu i poljski narod u cjelini trebalo da zaštiti od pogrešnih optužbi za saučesništvo u njemačkom zločinu".

Ipak, Artur Novak-Far, profesor prava na uglednoj Varšavskoj školi ekonomije, smatra da je moguće da Ustavni sud neće odobriti zakon. „Zakon ima značajne pravne nedostatke, jer u krivičnom pravu dokazi o krivičnom djelu moraju da budu tačno definisani", objašnjava Novak-Far u razgovoru za DW.

I Mihal Šuldržinski, zamjenik glavnog urednika konzervativnog lista „Rzeczpospolita", smatra da ja neprecizna formulacija „uzrok emocija koje je izazvao zakon". Namjere koje iza njega stoje su razumljive, jer radi se o istorijskoj istini i pogrešnom formulisanju kao što je „poljski logor smrti", što je izraz koji se povremeno upotrebljava u međunarodnoj javnosti. Šuldržinski naglašava da je zakon legalno usvojen i da na snagu stupa 1. marta. „Ali teško mogu da zamislim da će državni tužioci da žure s obradom krivičnih prijava, a još manje da će bilo koji sud izreći presudu prije nego što ocjenu da Ustavni sud." Šuldržinski ukazuje na to da su se i prethodne vlade trudile da odbrane istorijsku istinu.

Međutim, Artur Novak-Far, inače čovek koji je u liberalnoj vladi Donalda Tuska bio zamjenik ministra spoljnih poslova, kaže: „Krivični zakoni, a posebno neprecizni krivični zakoni su kontraproduktivni". Ali za Novak-Fara je najgore to što su formulacije poput „poljski logori smrti" baš zbog političkih kontroverzi, još jednom dospjele u javnost.