UN: Ograničena podrška Ukrajini?

Svijet se suočava sa genocidom, upozorio je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na Generalnoj skupštini UN. "Ovo je genocid. I to je ono sa čim se danas suočavamo."

- pročitajte još: Njemačka i zločini u Buči: zaprepaštenost, gnjev i zahtjevi za novim sankcijama

Na početku posebne sjednice u polupraznoj sali, on je vodio kampanju za rezoluciju koju je Ukrajina izradila zajedno sa predstavnicima Evropske unije: Generalna skupština Ujedinjenih nacija bi svojim glasanjem još jednom trebalo da pozove na hitan mir u Ukrajini.

Gutereš upozorava na novu eskalaciju

U pogledu ruske agresije, nijedna zemlja na svijetu ne može da ostane neutralna, upozorava Kuleba. „Ubistva civila, mučenja, silovanja, pljačke, teror. Deportacija hiljada ukrajinske djece u ruske porodice sa ciljem da ih prevaspitaju da budu Rusi.“ Države članice ili stoje iza svog glasa za povelju UN ili stoje uz one koji je krše, rekao je Kuleba.

Generalni sekretar UN Gutereš upozorava da je sve jasnije koliko bi stvari mogle da budu još gore. „Sada postoje jasne prijetnje upotrebom nuklearnog oružja. Takozvana taktička upotreba nuklearnog oružja je apsolutno neprihvatljiva.“

Nema konkretnog puta ka miru, već pozicioniranje

Skupštinu čine mnogi visoko pozicionirani ministri. Popodne po lokalnom vremenu, njemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok takođe će se zalagati za rezoluciju.

Tekst doduše ne sadrži nikakve konkretne ideje za mirovni put. Ali on podvlači niz stavova koje je Generalna skupština već usvojila – poput potpunog povlačenja ruskih trupa.

Njihove pristalice žele da ubijede što veći broj zemalja da glasaju „za” i tako premaše rezultate prethodnih glasanja – na primjer prošlog oktobra, kada su 143 od 193 države članice UN izrazile protivljenje aneksijama Moskve koje krše međunarodno pravo.

„Zadrška kod podrške Ukrajini"

Ali, malo ko je ovog puta povjerovao u takve rezultate, kaže ekspert za UN Ričard Gouen iz trusta mozgova „Krizna grupa“. "Među nekim ne-zapadnim zemljama postoji zadrška kod podrške Ukrajini. Brazil, Južnoafrička Republika i Kina pozivaju na mirovni proces. I postoje sumnje - nepravedne po mom mišljenju - da NATO to izbjegava i produžava ovaj rat", rekao je Gouen. 

Mnoge zemlje globalnog juga smatraju da snose posljedice rata – u vidu visokih energetskih troškova i prehrambeniih proizvoda. Ponestaje im strpljenja. Neke afričke zemlje takođe imaju pozitivan pogled na Rusiju, koja je podržavala njihove pokrete za nezavisnost tokom Hladnog rata, kaže Gouen.

„Više simbolika nego bilo šta drugo"

Ali Gouen je optimista da će današnje glasanje donijeti veliku podršku Ukrajini. „I ovo glasanje je prije svega simbolično. Neće to bogzna uticati na Rusiju. Ne mislim da je Putinu uopšte stalo do glasova u UN. Moramo biti realni. Uloga Ujedinjenih nacija je više simbolika nego bilo šta drugo."

Šta Putin misli o rezoluciji, već je objasnio njegov ambasador Vasilij Nebensja u Generalnoj skupštini: „Rusija je spremna za dugoročno mirovno rješenje. Ali rezolucija nije od pomoći. Njemačka i Zapad imaju slične motive u ovom ratu kao u Drugom svjetskom ratu: žele da postignu kraj Rusije“. Nebensja je dodao da bi Njemački tenkovi ponovo ubijali Ruse.

Autorka: Antje Pasenhajm, ARD Studio Njujork

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu