Saudijska Arabija i rat u Gazi - komplikovano balansiranje

Njemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) ne želi dalje da blokira isporuku borbenih aviona Jurofajter (Eurofighter) Saudijskoj Arabiji – uprkos jasnoj zabrinutosti kako u određenim krugovima njegove partije tako i kod koalicionih partnera. Kancelar dijeli ocjenu savezne ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (Annalena Bearbock) da Saudijska Arabija zauzima „veoma konstruktivan stav“ prema Izraelu u aktuelnom bliskoistočnom sukobu, rekao je portparol njemačke vlade Štefen Hebestrajt (Steffen Hebestreit) u ponedeljak (8. januara 2024.) u Berlinu. On je istakao da je saudijsko ratno vazduhoplovstvo koristilo i Jurofajtere (Eurofighter) za presretanje raketa koje su pobunjenici Huti u Jemenu ispalili prema Izraelu.

Berbok je već u nedelju, tokom posjete Izraelu, rekla da se savezna vlada više neće "suprotstavljati" britanskoj želji da proizvodi i isporučuje avione Jurofajter Rijadu. Stav Berlina je ključan, jer Britanija može da isporuči ove avione Saudijcima samo uz saglasnost Njemačke, pošto se dijelovi aviona proizvode u Njemačkoj.

Za Šolca i Berbok argument „konstruktivnog stava“ Saudijske Arabije očigledno nadmašuje zabrinutost dIjelova njihovih vladajućih partija u vezi sa ulogom Saudijske Arabije u ratu u Jemenu i saudijskim kršenjima ljudskih prava. No, njih dvoje nisu usamljeni u ovom "realpolitičkom" pristupu. Američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken takođe se pozitivno izrazio o ulozi Saudijske Arabije poslije posjete Rijadu u ponedeljak. Bilo je riječi o normalizaciji odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, izvijestio je on nakon razgovora sa saudijskim prestolonasljednikom princom Mohamedom bin Salmanom. Prema izvještajima agencija, Saudijci imaju „jasan interes da se ovo nastavi", rekao je Blinken.

Zbližavanje je za sada samo obustavljeno

To znači da Blinken, Šolc i Berbok dolaze do drugačijih, mnogo pozitivnijih ocjena od nekih stručnjaka za Bliski istok, koji su uočili rastuću distancu između Izraela i Saudijaca nakon terorističkog napada Hamasa 7. oktobra i rata u Gazi, koji je potom uslijedio. Zaustavljanje ovog zbližavanja očigledno je bio jedan od Hamasovih motiva za teroristički napad velikih razmjera. Početkom decembra, nekoliko učesnika Foruma u ​​Dohi – sastanka arapskih i međunarodnih stručnjaka za Bliski istok – reklo je da je proces izraelsko-saudijske normalizacije isključen. U stvari, Saudijska Arabija je suspendovala proces približavanja, barem za sada, s obzirom na rat sa hiljadama mrtvih u Gazi. Međutim, proces nije formalno okončan, već je praktično na čekanju.

Prethodno je proces normalizacije vidno napredovao. S obzirom na ohrabrujuće izjave najviših političara Izraela i Saudijske Arabije, stalno se spekulisalo o skorom zaključivanju istorijskog sporazuma između dvije zemlje, koje još nemaju zvanične diplomatske odnose – ali imaju neformalne kontakte. Saudijska Arabija je čak otvorila svoj vazdušni prostor za izraelske avione u ljeto 2022.

Ali, vojni odgovor Izraela na napad Hamasa, koji je u Njemačkoj, EU, SAD i drugim zemljama klasifikovan kao teroristička organizacija, promijenio je situaciju. Kao i većina arapskih i islamskih zemalja, Rijad je u zvaničnim izjavama mnogo više kritikovao vojne akcije Izraela od većine zapadnih država. U novembru, na digitalnom samitu država BRIKS-a, saudijski princ je pozvao da se više ne isporučuje oružje Izraelu. Pojedini posmatrači su, međutim, pretpostavljali da će se Saudijska Arabija pod uticajem rata u Gazi čak približiti svom najvećem rivalu - Iranu.

No Saudijska Arabija se jasno izjasnila po pitanju rata – rečeno je takođe u analizi političkog magazina Forin polisi (Foreign policy) od 18. decembra: Rijad je jedan od lidera u diplomatskim naporima koji imaju za cilj da dovedu u pitanje legitimnost izraelske vojne kampanje kao i diplomatsku podršku, koju Izraelu daju SAD.

Zapravo je saudijski ministar inostranih poslova Faisal bin Farhan al-Saud preuzeo vođenje  Komiteta za  diplomatska pitanja, pokrenutog od strane Arapske lige i Organizacije za islamsku saradnju, a koji se zalaže za trenutni prekid vatre – protivno želji Izraela. Važno je napomenuti da su prvi sastanci Bin Farhana o ovom pitanju, kako piše Forin polisi, održani u Pekingu i Moskvi a ne u Vašingtonu: „To je jasan signal Vašingtonu da Saudijska Arabija ima druge opcije u ovom multipolarnom svijetu koji se neprestano razvija", konstatuje list. I: „Saudijske liderske elite žele da izbjegnu uvlačenje u izraelski diskurs“.

Nepromijenjeni interesi

Uprkos svoj kritičkoj retorici o Izraelu, jedna stvar je takođe jasna, kaže Filip Dinstbir (Philipp Dienstbier), šef regionalnog programa za države Perzijskog zaliva u Fondaciji Konrad Adenauer (KAS) sa sjedištem u Jordanu. "Spoljnopolitički interesi Saudijske Arabije su nisu suštinski promijenili čak ni nakon početka rata u Gazi. Na taj način saudijska kraljevina izlazi u susret želji SAD za dobrim odnosima sa Izraelom, jer se i dalje oslanja na partnerstvo sa Vašingtonom u oblasti bezbjednosti. „Nakon razočaranja zbog nedostatka odgovora SAD na granatiranje saudijskih naftnih postrojenja 2019. godine, Saudijska Arabija sada očekuje čvršće i pouzdanije bezbjednosno partnerstvo sa SAD", smatra Dinstbir. „Pored toga, Rijad je zainteresovan za američku podršku saudijskom nuklearnom programu, kao i za saradnju u naoružanju.

Zemlja takođe ima slične specifične interese i u odnosu na sam Izrael, rekao je Dinstbir. Kao dio svoje ekonomske modernizacije, Kraljevina traži blisku ekonomsku razmjenu sa najvažnijim ekonomijama u regionu. "Izrael tu, naravno prednjači, posebno kada su u pitanju visoke tehnologije. Dvije zemlje dijele i zajedničke interese u oblasti trgovine i infrastrukturnih projekata", navodi njemački stručnjak.

Ali, čemu onda jasna javna kritika Izraela? Filip Dinstbir misli da je Saudijska Arabija smatrala neophodnim da promijeni retoriku u aktuelnoj situaciji, koju je donio rat. Jer, Kraljevstvo sebe vidi kao nekog ko polaže pravo na liderstvo u islamskom svijetu i stoga ne može da normalizuje odnose sa Izraelom bez perspektive za Palestince – ali je i državni vrh pod pritiskom velikog dijela sopstvenog stanovništva i političke elite. „Zbog ovih različitih perspektiva i interesa, Saudijska Arabija od 7. oktobra pokušava da balansira", rekao je Dinstbier.

U zavisnosti od regionalne stabilnosti

Uprkos svemu tome, ova zemlja ima ogroman interes da što bolje održi stabilnost regiona - uprkos ratu u Gazi. Jer, krize i ratovi u komšiluku stoje na putu njenim sopstvenim planovima modernizacije. A koliko su bezbjednost i stabilnost trenutno krhki u cijelom regionu, vidi se po napadima jemenskih pobunjenika Hutija na brodove, koji plove po Crvenom moru. „Saudijska Arabija nije potvrdila – ali nije ni demantovala" da su Saudijci presreli nekoliko raketa, koje su Huti ispalili prema Izraelu, rekao je Dinstbir.

Saudijska Arabija je godinama vodila međunarodnu vojnu alijansu protiv Hutija u Jemenu, - paravojnih formacija koje podržava Iran. Nedavno dogovorenog primirje se uglavnom poštuje, iako je rok formalno odavno istekao. Čak postoji i šansa na trajni mir, odnosno da ratom razoreni Jemen bude "trajno pacifikovan".

Ali, dok se to ne dogodi, Saudijska Arabija će nastaviti da ulaže veće napore da obezbijedi svoje pogranično područje. A što se tiče obaranja raketa koje su ispalili Huti, to ne bi moralo nužno da se posmatra kao direktan vojni manevar presretanja u korist Izraela – već prije kao samozaštita, koja indirektno koristi Izraelu.

Ovaj tekst je izvorno objavljen na njemačkom jeziku.

Pratite nas i na Facebooku, preko X-a, na Youtubeu, kao i na  Instagramu