Radikalizacija protesta u Srbiji
17. mart 2019
Mirna okupljanja građana tokom proteklih mjeseci nisu previše impresionirala vlasti, i to je kako se navodi dovelo do toga da opada broj učesnika, a na taj način su se i lideri opozicije našli na prekretnici. Režim Aleksandra Vučića je potpuno ignorisao ne samo proteste nego i zahtjeve koji su se čuli na protestima, a jedan od najvažnijih zahtjeva odnosio se na pristup medijima, i upad u zgradu RTS je djelovao kao logičan korak.
Takozvani javni servis je najobičnije glasilo režima, na kojem je pristup opoziciji sveden na povremena skromna pojavljivanja opozicionih lidera, i koji uglavnom ignoriše praćenje opozicionih aktivnosti.
Stoga i politikolog Boban Stojanović za DW taj potez ocjenjuje kao jednu vrstu radikalizacije protesta, koji je povezan sa jednim od osnovnih zahtjeva, a to je otvorenost medija i prostor na RTS.
„Javni servis praktično ne postoji, i po onome što sam vidio da se tamo dešavalo, to vidim kao jednu vrstu građanske neposlušnosti koja je trebalo da ukaže na diskriminaciju koja postoji na RTS prema opoziciji", kaže Stojanović.
Vlasti su sa svoje strane navele da je smanjenje broja učesnika protesta dovelo do nasilnih koraka opozicije, i navelo da će vlasti to morati da sankcionišu. Njihovo objašnjenje je bilo kako žele da zaštite novinare RTS, i da je nedopustivo da se preduzimaju takvi koraci samo zato jer vam se ne sviđa nečija uređivačka politika.
Direktor RTS Dragan Bujošević je u svom obraćanju ocijenio kako su „protesti izgubili legitimitet upadom na RTS".
Jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas negirao je nasilje nad novinarima i zaposlenima na RTS, i istakao da se problem neće riješiti ukoliko se pristup RTS ne promijeni, i upozorio da će sljedećeg puta tu biti 50.000 ljudi. Nema drugog načina da nešto postignemo, dodali su i drugi lideri opozicije. Boban Stojanović ocjenjuje kao „skandalozno obraćanje ministra policije Nebojše Stefanovića, koji je izmislio većinu stvari koje je tamo rekao. Ali to je bilo očekivano, jer znamo kome se on obraća".
Oprezna upotreba sile
Vlasti su od početka protesta na svaki način izbjegavale upotrebu sile i policije. Prisustvo organa reda je bilo diskretno, i na proteklim protestima je bilo veoma malo incidenata. Režim sa te strane veoma dobro zna da će svaka upotreba sile dobiti planetarni odjek, i da bi to mogao prelomni momenat za političku sudbinu Aleksandra Vučića.
To znaju i lideri opozicije, i ovaj korak se može posmatrati kao do sada najjači pritisak na naprednjački režim. Koliko će to natjerati vlasti da konačno pristupe dijalogu sa opozicijom, ili će se okrenuti represiji tek će se izgleda vidjeti jer opozicija ima očito namjeru da nastavi sa pritiskom.
Primjetna je bila relativno blaga upotrebe sile od strane policije, i sa time se slaže i Boban Stojanović, koji primjećuje da je „policija koliko je moglo da se vidi postupila uglavnom korektno. Siguran sam da bi Vučić volio da upotrijebi neku veću silu protiv opozicije i protestanata, ali takođe zna da bi to dovelo do još većih otpora na drugoj strani. Čini mi se da su morali da reaguju, ali su ipak vodili računa da ne pređu određenu granicu".
Satanizacija opozicije
Vlasti su takođe zaprijetile krivičnim prijavama i navele da će za takve poteze neko morati da odgovara. Verbalna reakcija vlasti je inače bila dio već poznatog naprednjačkog repertoara: fašistički banditi i maskirani razbojnici, lopuže, pokušaj puča, huligani, pokušaj linča, nemoć, mržnja i nasilje, ruše, pale, izazivaju haos u Srbiji...
Pojedini stranački funkcioneri vlasti su čitav događaj povezali sa Kosovom, i nasilan upad „huligana Boška Obradovića u RTS“ vide kao „ciljano izvršen kako bi se umanjili zločini počinjeni na Kosovu i Metohiji od strane OVK, kako bi se Obradović dodvorio zločincima i umanjio značaj obiležavanja 17. marta".
Pritisak na Vučića
Boban Stojanović smatra da je korak opozicije svakako neka vrsta radikalizacije protesta, i da je vjerovatno povezan i sa najavljenim velikim protestom u Beogradu 13. aprila.
„Reakcija vlasti jeste jedan znak nervoze, prije svega Aleksandra Vučića. Očigledno je da ga protesti mnogo nerviraju. Ovo je bio trenutak da zaoštri situaciju, ali nisam siguran da mu to ide u korist. Mislim da će se protesti samo omasoviti zbog onoga što se sinoć desilo, i da sada možda ulaze u jednu ozbiljniju fazu".
Sudeći po reakcijama Aleksandra Vučića, koji ponovo najavljuje svoja obraćanja naciji na kojima će i dalje voditi monolog protiv opozicije, očito je da vlast nema namjeru da učini ni najmanji ustupak. Ali, ukoliko opozicija uspije da organizuje neku dodatnu vrstu pritiska kroz blokade institucija ili ponovo RTS, to može dovesti do toga da Vučić popusti, smatra Boban Stojanović.
„To je korak dalje koji bi mogao dovesti do nekog otvaranja medija, i to bi takođe bio neki korak ka demokratizaciji Srbije. Nadam se da bi značilo i korak ka poštenijim izborima“, zaključuje Stojanović.