Pokret pravde za pravdu

Više od 600 dana nakon što je formirana, neformalna grupa građana„Pravda za Davida“ (PzD) prerasla je u političku partiju „Pokret pravde“. Neki od programskih ciljeva ove posebne političke partije na političkom nebu BiH je bolje društvo u kojem je pravda glavna vodilja, jednakost svih, sloboda mišljenja, javnog okupljanja, slobode medija, itd.

„Prostor za neku treću opciju itekako postoji i to nije novost jer su ljudi nezadovoljni vladajućim partijama, ali i opozicijom. E sada, da li će se oni nametnuti ljudima i idejama, to je do njih. Sve političke partije imaju manje-više isti program, samo je pitanje koliko ga sprovode. Mislim da imaju šansu makar da pomrse račune na političkoj sceni“, kaže politikolog Velizar Antić. Samo je, kaže, pitanje da li je nekom uspjeh prelazak cenzusa na izborima ili osvajanje 30 odsto glasova.

Na čelu Pokreta pravde je Ozren Perduv koji je član grupe PzD od njenog osnivanja. Kaže da je suština pokreta beskompromisna borba za jednaka prava, a da je cijela priča o formiranju političke partije nastala nakon što su iscrpljene sve metode borbe da se dođe do pravde u slučaju Davida Dragičevića koji je ubijen u martu prošle godine.

„Prije svega vladavina prava. To znači da zakon bude isti za sve. Drugo, parlamentarna demokratija, što znači da imamo tri nezavisna stuba vlasti. Danas nije tako, sva tri stuba su pod kontrolom nekoliko ljudi. Treće je da se uspostavi princip odgovornosti u ovoj zemlji, da svako odgovara za svoja djela i nedjela. Postoji još nekoliko sfera, tiču se zdravstva, školstva, mladih, sporta", rekao je Perduv, navodeći da će jedan od ciljeva biti i vraćanje mladih koji su napustili BiH.

Ćutanje analitičara, novinara, nevladinog sektora

„Suština ove priče o vraćanju mladih je da se urade sve pripreme koje su neophodne da bi se ti ljudi vratili. Niko njih ne može vratiti sada ili sutra, o tome je besmisleno pričati. Ali ako se uspostavi neki red, od policije do pravosuđa, to može biti osnova za povratak“, kaže Velizar Antić.

Zanimljivo je da nije mali broj analitičara, novinara, predstavnika nevladinog sektora koji nisu željeli da komentarišu formiranje partije, odnosno transformaciju iz neformalne grupe PzD. Nezvanično, većina ih je rekla da je to loša ideja i da su trebali svoju borbu da nastave kroz pokret, jer je većina ljudi podržavala njihovu borbu upravo zbog činjenice da se ne radi o političkoj partiji.

Dragana Dardić, iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluka, kaže da je sa jedne strane ovo logičan tok događaja s obzirom na to kroz šta su prošli kao neformalna grupa pred pravosuđem. S druge strane, imajući u vidu kako djeluju političke partije kod nas, teško da će, kaže, ovakav način djelovanja imati efekta.

Tužilaštvo kao ikebana

„Bojim se da će zbog toga ovi, uslovno rečeno veliki, pojesti za doručak tu malu grupu ljudi koja sa najboljim namjerama ulazi u ovu priču i koja nije ni svjesna kakve se igre igraju na političkoj sceni. Bojim se da bi mogli da budu neprijatno iznenađeni“, kaže Dardić.

Najveći „krivac“ u ovom slučaju za formiranje partije je tužilaštvo u Banjaluci koje inakon 600 dana nema ništa o slučaju ubistva Davida Dragičevića. Svega nekoliko saopštenja iz ove institucije pratilo je slučaj u tom periodu, sa šturim objašnjenjem da jeistraga u toku i da više informacija ne mogu saopštiti. I član Predsjedništva BiH Milorad Dodik je još prošle godine rekao da ukoliko uskoro ne bude tužilačke odluke, da će pozvati građane da zajedno izbace tužioce iz njihovih kancelarija. To se nije desilo. Dodik je samo rekao da slučaj predugo traje.

„Tužilaštvo je trebalo da razriješi taj slučaj. To je u njihovim rukama. Sad se vidi da je haranga prema vrhu Republike Srpske bila politički motivisana, jer je trajala do izbora, a poslije je sve utihnulo“, rekao je Dodik navodeći da zbog takvog odnosa prema predmetu mnogi tužioci ne zaslužuju taj posao.

Protiv članova grupe „Pravda za Davida" još su ranije pokrenuti sudski procesi. Za nekoliko desetina članova procesi su u toku zbog narušavanja javnog reda i mira, zbog napada na službena lica krajem prošle godine kada su uklonjeni predmeti sa glavnog banjalučkog trga koji su bili simbol borbe za istinu i pravdu u slučaju Davida Dragičevića. Proces je u toku i protiv Davidove majke Suzane Radanović, takođe zbog narušavanja javnog reda i mira prošle godine.

Zašto je Davor Dragičević još u Austriji?

Davor Dragičević, otac ubijenog Davida, koji već nekoliko mjeseci živi u austrijskom Gracu,  ranije je najavio  povratak u Banjaluku i osnivanje političke partije, što se ovih dana i realizovalo. Davor se na osnivačkoj skupštini obratio učesnicima video-linkom iz Austrije, rekavši da se neće neće zaustaviti u borbi za istinu. Međutim, iako protiv njega više nema prijava niti postupaka pred sudovima u Banjaluci, on je još u Austriji. 

„Ne mislim da će osnivanjem stranke doći do istine. Mislim da je cilj isti i da žele da ga ostvare i kroz stranku, ali moje je mišljenje da u tome neće uspjeti“, kaže novinar BHT-a Vladimir Šušak.

Tužilaštvo je prošle godine pred izbore podiglo optužnicu protiv NN lica za pokušaj ubistva Davida Dragičevića, i to je, sada je već jasno, urađeno pod političkim pritiskom. U to vrijeme zasjedao je i Anketni odbor Narodne skupštine RS koji na kraju nije prihvatio izvještaj u kojem se slučaj Davida Dragičevića kvalifikuje kao ubistvo.

 Možda uspiju, ko zna

A šta građani Banjaluke misle o transformaciji grupe “Pravda za Davida” u političku stranku?

 “Pa ne znam šta da kažem oko toga više. Dugo to traje sve da bi se moglo očekivati nešto konkretno da se uradi i kroz stranku. Mislim da stranka nije rjesenje, da su više mogli da urade kroz pokret”. 

“Ma bilo šta da se dešava, ove politike moraju da se sklone, ovo je nepodnošljivo. Ne znam da li oni mogu nešto da urade na bolje ali je bitno da postoji neka ideja oko koje se okupljaju ljudi. Neka to bude i traženje pravde”. 

“Nikad ovdje neće biti bolje. Mi smo upali u letargiju. Vi ne možete okupiti više nekoliko hiljada ljudi oko bilo kakve ideje. Nekada imam osjećaj da su nas drogirale ove vlasti i da smo nesposobni da reagujemo više.  Možda uspiju, ko zna”.  

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android