Izbjeglicama je potrebna zaštita od infekcija 

Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) i nevladina organizacija Hjuman Rajts Voč izvještavaju o napadnutim i uništenim bolnicama u ukrajinskim gradovima. Nema dovoljno respiratora, a i ranije je postojao problem sa nedostatkom kiseonika tokom pandemije. 

„Zdravstvene ustanove nikada ne smiju biti cilj vojnih akcija", kaže Berit Lange, direktorka odjeljenja za epidemiologiju u Centru Helmholc u Braunšvajgu. To nije samo katastrofa za ljude koji su zaraženi sa SARS-CoV-2, već za sve kojima je neohodna medicinska njega. 

Niska stopa vakcinacije u Ukrajini 

 U Ukrajini je vakcinisana samo trećina stanovništva. Delta varijanta korona-virusau novembru i decembru prošle godine dovela je do velikog opterećenja zdravstvenog sistema. Mnogi su morali da budu hospitalizovani, broj umrlih bio je visok. 

Omikron-talas je u Ukrajini dostigao vrhunac sredinom februara. „Ali taj talas, kao i u mnogim drugim zemljama, nije doveo do velikog broja smrtnih slučajeva i velikog opterećenja zdravtsvenog sistema“, kaže Lange. 

I pored toga, sada je veoma važno obezbijediti medicinsku njegu ljudima, koliko god je to moguće. “Situaciju ljudi koji bježe ne bi trebalo dodatno da oteža povećanje Kovid-infekcija”, kaže epidemiološkinja. 

 Obezbijediti njegu svuda gdje ljudi dolaze 

Mnogi ljudi su preko ukrajinske granice pobjegli u susjedne zemlje, Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju.Tim zemljama je sada hitno potrebna finansijska pomoć i podrška lokalnih humanitarnih organizacija“, kaže Lange. 

Desetine hiljada ljudi utočište je potražilo u drugim evropskim zemljama – i u Njemačkoj. Kako bi se smanjio rizik brzog širenje virusa među izbjeglicama, medicinska njega bi morala da bude maksimalno dostupna: bez velikih birokratskih prepreka i uz pomoć prevodilaca. Time bi se možda povećala i stopa vakcinisanih među onima koji dolaze. 

„Zdravstvene ustanove koje su izgrađene između 2014. i 2016. godine, kada smo imali mnogo izbjeglica, sada bi ponovo morale da dobiju snažnu finansijku pomoć i više osoblja“, kaže Lange. 

Za sada nema opasnosti od novog Kovid-talasa 

Veliki problem su veliki izbjeglički centri u kojima se zarazne bolesti svih vrsta lako šire. „Ljudi bi trebalo da budu decentralizovano smješteni“, kaže epidemiološkinja.  

Inicijativa „Global Polio Eradication Initiative“ je zabrinuta zbog jedne druge zarazne bolesti: poliomijelitis ili dječija paraliza, skraćeno polio. „Ukrajina je trenutno pogođena širenjem poliovirusa tipa 2 (cVDPV2). Posljednji slučaj otkriven je u januaru 2022. godine“, navodi se u saopštenju. 

Naravno, veoma je teško pretpostaviti u kojoj mjeri će dolazak izbjeglica uticati na epidemiološlu situaciju u Evropi. „Veoma je važno spriječiti širenje zaraze među izbjeglicama“, kaže Lange. Ako to uspije, onda nema razloga za brigu o novom Kovid-talasu u Evropi. 

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu