Korona je „biti ili ne biti“ za Evropsku uniju
6. april 2020
U ovoj krizi bez presedana, u EU se ponavlja poznati politički obrazac: Ako pođe po zlu, u suštini je kriva Evropska unija. Ako nešto funkcioniše, zaslugu sebi pripisuju vlade država članica.
Komisija Evropske unije u Briselu pokušava da koordinira odgovore na pandemiju korone. Pri tom, kada se radi o preventivi u oblasti zdravlja, suzbijanju zaraze i kontroli granica, ona ima malo nadležnosti i može da se aktivira samo ako se države članice slože i daju joj zadatke.
S obzirom na dramatična dešavanja, u početku je svaka država članica djelovala samostalno. To je razumljivo jer naravno da su vlade najbliže svojim građanima. Granice su bile zatvorene brzo i bez dogovora, prekinuti su lanci snabdijevanja ili je zabranjen izvoz zaštitnih maski. Tek potom je od EU kao cjeline zatraženo da razriješi haos i ograniči štetu za evropsku zajednicu.
Komisija EU pod predsjednicom Ursulom fon der Lajen sada čini sve da stvori utisak da se korona-krizi odolijeva i da ima solidarne odgovore na dosad neviđene izazove. Fon der Lajen se izvrsno snalazi kao krizna menadžerka. To je nezahvalan i prije samo četiri nedelje – nezamisliv zadatak. Jer, njene mogućnosti za brzo donošenje odluka su ograničene: ona ne može da otvori ili zatvori granice ili kupi i distribuira medicinske uređaje.
I zato Ursula fon der Lajen djeluje čitavim nizom službenih prijedloga – o kontroli granica, o finansijskim instrumentima, o osiguranjima za slučaj nezaposlenosti, o zaduživanju. Vladama zemalja članica ne preostaje ništa drugo osim da prihvate prijedloge Komisije. Fon der Lajen je glomazan i spor aparat EU u potpunosti prebacila na krizni menadžement. Ono što obično traje nedjeljama ili mjesecima, sada se obavlja u roku od nekoliko sati.
Zbog korone zanemaruje se erozija prava u Mađarskoj i Poljskoj ali i migraciona politika
Međutim, neke važne stvari se zanemaruju: erozija vladavine prava u Mađarskoj i Poljskoj nastavlja se nekažnjeno. Migraciona politika se našla u drugom planu, zaštita klime je odgođena. Sve je podređeno koroni jer je predsjednica Komisije, koja je na toj funkciji samo četiri mjeseca, morala da prizna da je ovo „biti ili ne biti" za EU.
„Bili smo na ivici ponora", rekla je fon der Lajen govoreći o stanju Unije prije nedjelju dana.
Za samo tri nedjelje, korona-virus je uništio mnoge pozitivne strane EU koje su izgrađene prethodnih decenija: zajedničko tržište je poremećeno, šengenska zona više ne funkcioniše, monetarna unija je pod znakom pitanja, čak više ne postoji ni i Erazmus, program razmjene za studente.
Koja je svrha EU poslije korone? Odgovor Evropske komisije glasi: obnova. Da bi to postigla, EU će morati da se preporodi ili će propasti. Fon der Lajen se uzda u prvo i najavljuje „Maršalov plan", potpunu reorganizaciju zajedničkog budžeta EU. To je hrabro jer, kako rekosmo, ako pođe po zlu, to će biti njena krivica, a ako uspije, šefovi država i vlada će to pripisati sebi.
Test izdržljivosti za EU je već ove sedmice, kada se mora odlučiti kako finansirati ogromne sume koje će biti potrebne Italiji, Španiji, Francuskoj, ali i Njemačkoj – da prežive komu svojih ekonomija. Da li će se ti instrumenti nazivati „korona obveznice" ili ne, samo je pitanje političkog marketinga – a ne suština.
Jasno je da se finansiranje mora obavljati solidarno, inače je EU gotova. Ponor, o kojem je govorila Ursula fon der Lajen, još uvek je blizu.