„Jeziv put Turske u prošlost“

Dnevnik Berliner cajtung piše da je „Peter Štojdner odavno trebalo da bude kod kuće (...) No, Štojdner, 45 godina, fotograf i trener za ljudska prava, još prije dve nedjelje je uhapšen u Turskoj. Sada su izdati i nalozi za hapšenje njega i još petorice aktivista. Prema navodima organizacije Amnesti internešnal, tursko državno tužilaštvo ih optužuje za podršku jednoj naoružanoj terorističkoj grupi. Nejasno je o kojoj se grupi tačno radi."

„Štojdner je u Istanbulu trebalo da učestvuje u seminaru o informacionom menadžmentu, stresu i traumama. Planirano je da govori o digitalnoj komunikaciji i IT-bezbjednosti. Petog jula prije podne, Štojdner i ostali aktivisti su uhapšeni. Među njima je i Idil Eser, direktorka turske sekcije Amnesti internešnala. List Star – blizak vladi – prenosi da su učesnici seminara govorili da je puč trebalo nastaviti, i citira riječi poslanika AKP Orhana Deligaza da su poslije neuspjelog puča u Istanbulu održana četiri sastanka koje su vodili agenti CIA i MI6, te da je jedan od tih sastanaka bio i skup aktivista za ljudska prava. Cilj je, prema riječima ovog poslanika, bio da se inicira pobuna slična onoj u parku Gezi iz 2013. godine."

„I kancelarka Angela Merkel (CDU) je oštro osudila pritvaranje Štojdnera i zatražila da on bude pušten na slobodu. Čvrsto smo ubijeđeni da je ovo hapšenje apsolutno neopravdano, rekla je kancelarka, i dodala da će biti učinjeno sve da bi bilo izdejstvovano oslobađanje uhapšenog. To je nažalost još jedan slučaj u kojem su nedužni ljudi upali u žrvanj pravosuđa i završili u zatvoru. Zbog toga je to razlog za najveću zabrinutost, rekla je Merkelova (...) Prema saznanjima njemačke vlade, od neuspjelog puča prošle godine, u Turskoj je uhapšeno 22-oje njemačkih državljana. Trinaestoro ih je u međuvremenu pušteno na slobodu..."

„Hapšenje aktivista ljudskih prava u Istanbulu još jednom baca svjetlost reflektora na Erdoganovu Tursku", piše dnevnik Badiše cajtung. „Šef države uzurpira sve veću moć. Pod vanrednim stanjem koje je upravo produženo, on vlada dekretima. Podjela vlasti se gubi. Erdogan stalno naglašava da je sudstvo nezavisno. Ali, stvarnost izgleda drukčije. Hiljade kritičkih sudija i državnih tužilaca su otpuštene poslije neuspjelog puča od prošle godine – zbog navodnih veza sa pučistima. Preostale sudije i tužioci su zastrašeni. Predsjednik im je jasno stavio do znanja kakve presude želi. Tako je bilo i u slučaju glavnog urednika Džumhurijeta Džana Dundara. Lično Erdogan ga je tužio za izdaju države, za koju će taj novinar sada „morati da plati skupu cijenu", a prije nego što je optužnica podiguta, Erdogan je ovog dopisnika njemačkog dnevnika Velt nazvao „špijunom" i „teroristom", rekavši da, dokle god je on predsjednik, Jučel neće biti pušten na slobodu."

„A sada su uhapšeni i aktivisti borbe za ljudska prava. Povodom njihovog hapšenja, Erdogan je početkom jula već izrekao presudu: oni su pripremali državni udar. Mogli bi da ostanu u zatvoru više decenija. Kao i u slučaju Jučela, apeli njemačke vlade tu neće pomoći. Amnesti internešnal sada s pravom traži od međunarodne zajednice da nešto preduzme. Da izvrši pritisak na Erdogana. Ali, sve i kada bi se to desilo, ostalo bi neprijatno osjećanje nemoći. Kako se uopšte može pomoći zatvorenicima u Turskoj? Erdogan je odlučan u namjeri da ide svojim putem. Sve i ako na taj način odi tursku u sve veću izolaciju i u privrednu katastrofu", piše dnevnik Badiše cajtung.

Berlinski dnevnik Velt – za koji radi uhapšeni Deniz Judžel – objavio je komentar u kojem piše i ovo: „Onaj ko se zalaže za ljudska prava je terorista. Onaj ko se bavi novinarstvom, terorista je. Onaj ko gali i najmanji tračak sumnje u to da je Redžep Tajip Erdogan mudar i pravedan osmanski vođa koji će pretvoriti tursku u rajsku supersilu, terorista je. To je paranoidna logika kojom Erdogan i njegov temeljno pročišćen pravosudni aparat od prije godinu dana konsekventno sprovode politiku tlačenja. Rejs (vođa) je isto tako konsekventno iskoristio priliku koju mu je pružio Alah, kako je nazvao puč. Napad djela vojske na demokratiju – što taj puč jeste bio, iako je njegova pozadina još uvijek mutna – poslužio je demokratski legitimisanom Erdoganu kao dobrodošao povod da po svom nahođenju razgradi kemalističke strukture Turske."

A Zidojče cajtung piše da se „Turska nalazi na jezivom putu nazad u prošlost. Predsednik Redžep Tajip Erdogan puni zatvore svojim kritičarima: novinarima, intelektualcima, ljevičarima, sada i braniteljima ljudskih prava. Onaj ko ne dijeli njegovo mišljenje, biva nemilosrdno proganjan. Danas je jedna apsurdna sumnja dovoljna da se protivnici Erdogana utamniče, kao što to ponovo pokazuje slučaj pripadnika organizacije Amnesti internešnal Petera Štojdnera."

„Turska će ući u istoriju te organizacije kao prva zemlja koja se usudila da uhapsi oboje najviših funkcionera AI na svojoj teritoriji. Danas je situacija tamo na određeni način još gora nego 80-ih i 90-ih godina. Jer, tada su Evropska unija i perspektiva pristupa mogli da prinude tu zemlju da se promijeni, da se poboljša. Samo, kad god bi Brisel pružao ruku, Erdogan bi dodatno prigušivao svjetla.", piše Zidojče cajtung.

Priredio: Saša Bojić