Govor mržnje i zaštita poretka
18. juli 2016Njemačka policija sve revnosnije kontroliše internet i posebno društvene mreže. Vlasti i pomno kontrolišu društvene mreže, prije svega Fejsbuk. Evo jednog primjera: posljednjeg vikenda u februaru, najavljen je predizborni nastup premijerke savezne pokrajine Porajnja-Palatinata u Nirburgu. Neki korisnici Fejsbuka su tim povodom dali oduška svom nezadovoljstvu njenom politikom i na njenoj Fejsbuk-prezentaciji. Među njima je bio i jedan koji je „okačio“ poruku „Biće čupavo, gospojice!“ – što je bilo i njegovo jedino oglašavanje tim povodom. Kibernetički analitičari službe za zaštitu države u Koblencu su tu poruku shvatili kao prijetnju.
Uslijedilo je ono što Marko Peht, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova te pokrajine zove „obraćanjem osobi koja može da ugrozi državni poredak“. Policajci su dotičnog posjetili u fabrici u kojoj radi, a kada su mu saopštili razlog posjete, najprije nije povjerovao da govore ozbiljno. Nekoliko minuta kasnije, stvar je bila raščišćena. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, „Dotični je u razgovoru izrazio žaljenje zbog poruke koju je postavio i izjavio da nije imao namjeru da učestvuje u manifestaciji. Sa policijske tačke gledišta, stvar je time završena“.
Prvi veliki pretres zbog poruka na Fejsbuku
Zbog jezika mržnje i huškanja naroda na internetu, policija je ove nedjelje pretresala stanove oko 60 osoba širom Njemačke. 36 osumnjičenih su bili članovi jedne zatvorene grupe na Fejsbuku čiji su članovi, kako je to policija saopštila, idealizovali nacionalsocijalizam i komentarima mržnje počinili krivični delikt huškanja naroda. Savezni kriminalistički ured (BKA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Bavarske su prenijeli da su pregledani računari i mobilni telefoni. Prema prvim informacijama, niko nije uhapšen. No, ministri unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i pravosuđa Hajko Mas, naglasili su da „internet nije bespravni prostor“. Bila je to prva združena policijska akcija protiv raspirivanja mržnje na svjetskoj računarskoj mreži. Predsjednik BKA Holger Minh rekao je da „je broj slučajeva desničarski motivisane kriminalne mržnje na internetu u jeku situacije sa izbjeglicama širom Evrope jasno porastao.“
Ministar unutrašnjih poslova De Mezijer je u Berlinu rekao: „Mi imamo moralne principe na mreži i van nje“ i dodao da je verbalno nasilje neprihvatljivo te da ono priprema teren za realno nasilje – „i krivično pravo važi na internetu“. Prema podacima bavarske policije, broj slučajeva nedozvoljenog širenja mržnje na internetu se drastično povećao. Tako je od 2011. do 2013. u toj saveznoj pokrajini bilo oko 50 delikata godišnje, 2014. ih je bilo 111 a 2015. čak 276. Policija je zatražila od korisnika interneta da reaguju na komentare mržnje i da „ne gledaju u stranu, već reaguju: na primjer, da podnesu krivičnu prijavu policiji ili se obrate vlasniku platforme“.
Slučaj Baumgarnter - u susjednoj Austriji
Fejsbuk je u Njemačkoj pod prismotrom čuvara državnog poretka. Kancelarka Angela Merkel je krajem septembra 2015. u Njujorku razgovarala sa šefom Fejsbuka Markom Zakerbergom i tom prilikom zatražila od njega da uvede revnosnije brisanje „poruka mržnje“ na ovoj društvenoj mreži. To je od Fejsbuka ranije istog mjeseca zatražio i ministar pravde Mas. No, još tada su aktivisti zaštite podataka o ličnosti i ljudskih prava upozoravali da nove mjere mogu da znače i uvođenje cenzure mišljenja koja su nepodobna jer nisu na liniji aktuelne vlasti, posebno kada se radi o temama kao što su politika NATO, sukobi u Siriji i Ukrajini, izbjeglice, skepsa prema EU, finansijska kriza, ili o optužbama da su njemački mediji povezani sa vlašću i transatlantskim strukturama.
Za malu buru na društvenim mrežama se pobrinulo i privremeno zatvaranje Fejsbuk-naloga austrijskog ekstremnog sportiste Feliksa Baumgartnera nakon što je on pohvalio izlazak Velike Britanije iz Evropske unije rečima: „Većina u Velikoj Britaniji je otkazala poslušnost korumpiranim političarima EU“ i „Zajednička Evropa koja se temelji na lažima, korupciji i pohlepi za vlašću ne može imati budućnost.“ Baumgartner je inače poznat po kritici političkog establišmenta Austrije i EU i pristalica Slobodarske stranke Austrije.
Poznati sportista je rekao da mu je nalog zatvoren sa obrazloženjem da se na Fejsbuku predstavio kao neko drugi, te da mu nalog nije deblokiran ni kada je nadležnima poslao kopiju svog pasoša, te da je u pitanju cenzura. Kada je pozvao svoje sljedbenike da ga podrže, protest je za kratko vrijeme postao vrlo masovan i Fejsbuk je skinuo blokadu Baumgartnerovog naloga. Bio je samo još jedan od povoda da se u Njemačkoj ponovo rasplamsaju diskusije oko toga šta je zapravo govor mržnje i koliko će vlast dati sebi slobode u interpretaciji određenih pojmova ili iskaza kao nepodobnih.