Ostaje li Fon der Lajen na čelu Evropske komisije?

Ursula fon der Lajen (65) je u godinama kada većina ljudi u Evropi ide u penziju. Ali, ona ne bi još da postane penzionerka.

Ova njemačka demohrišćanka vodi Evropsku komisiju od 2019. godine, kao prva žena na toj funkciji. Sada želi još jedan mandat, sve do 2029. godine.

Sa moćne funkcije bi Fon der Lajen htjela da do kraja dovede poduhvate poput prelaska evropske privrede na klimatski neutralan teren ili dovođenja Ukrajine do članstva u EU.

„Mislim da je Ursula fon der Lajen uradila dobar posao. Poznat mi je taj posao i teškoće“, rekao je nedavno Žan Klod Junker, Luksemburžanin koji je prethodno vodio Komisiju.

U ponedjeljak je Fon der Lajen u Berlinu na partijskom sastanku njene Hrišćansko-demokratske unije zvanično rekla da je spremna za još pet godina. Ovog ponedeljka (19.2) to je potvrdio njen partijski šef Fridrih Merc. 

Kroz dvije sedmice bi Evropska narodna partija trebalo da objavi da je Fon der Lajen „nositeljka liste“ za evropske izbore u junu. Ona neće biti na glasačkom listiću, ali tako birači znaju da će, u slučaju pobjede umjerenih konzervativaca, ona voditi Komisiju.

Šta će reći Orban?

Doduše, 27 šefova država i vlada članica EU odlučuju koga će predložiti za čelo briselske administracije. „Šanse Fon der Lajen nisu loše, ali definitivno neće biti lako“, kaže nam Janis Emanulidis iz Centra za evropske politike u Briselu.

Jer, vodeća pozicija je tek dio paketa o kojem će se odlučivati na ljeto, pojašnjava ovaj analitičar. Treba vidjeti ko će voditi Evropski savjet, ko će biti visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i predsjednik Evropskog parlamenta.

Sve to traži da se složi 27 lidera zemalja EU. Mađarski premijer Viktor Orban je pak zagriženi politički protivnik Ursule fon der Lajen koji bi mogao da stavi veto. „On će definitivno naplatiti svoj pristanak“, kaže Emanulidis.

On podsjeća da bi Fon der Lajen morala da prođe i pred poslanicima Evropskog parlamenta, a onde je 2019. imala tijesnu većinu od svega devet glasova više od potrebnog.

Ovog puta će nalaženje većine biti teži zadatak jer ankete daju desnim populistima šanse da sa još više poslanika uđu u parlament koji broji 720 stolica.

Socijaldemokratski italijanski poslanik Bernardo Benifei za DW kaže da Evropskoj uniji treba zaokret, a ne još jedan mandat Ursule fon der Lajen. „Ona pokušava da bude najbolja drugarica nacionalista poput Đorđe Meloni. Ona je iznjedrila pravila o migraciji koja su protiv interesa EU.“

Mnogo htjela, malo dovršila?

Posmatrači u Briselu mahom hvale kako se Fon der Lajen, bivša njemačka ministarka odbrane, pokazala u krizama poput pandemije i nakon napada Rusije na Ukrajinu.

„Nije bilo lako gospođi Fon der Lajen da održi zbijene redove. To joj je uspjelo i zato zaslužuje pohvale“, rekao je Junker.

Martin Širdevan, evropski poslanik iz njemačke Ljevice, to vidi drugačije. „Šta je zapravo postigla? Ona je majstor najava i proizvodnje lijepih naslova. Ali nema rezultate u zaštiti demokratije, borbi protiv siromaštva i jačanju industrije u Evropi“, kaže on za DW.

Da je Fon der Lajen često stavljala na sto više nego što je moglo da se svari kaže i Emanulidis. „Ali to se ponekad mora u načinu komunikacije i pritisku koji se vrši kad se na evropskom nivou traže kompromisi i kada treba pokazati vodstvo.“

A ako opet dođe Tramp?

Fon der Lajen je 2019. počela posao u Briselu tvrdeći da će voditi „geopolitičku“ Evropsku komisiju. Najprije je pokušala da produbi saradnju sa afričkim državama. Ali ruska agresija je sve to gurnula u drugi plan.

Uopšte, Evropskoj komisiji nije lako da vodi spoljnu politiku, kaže Emanulidis. „U spoljnoj i bezbjednosnoj politici države članice imaju nadležnost i moraju odlučivati jednoglasno“, kaže. „Stvarno je komplikovano na evropskom nivou.“

Drugi mandat za Fon der Lajen ne bi bio jednostavniji. Od naredne godine bi u Bijeloj kući ponovo mogao da bude Donald Tramp. Njih dvoje nemaju dobar odnos, a Tramp to teško zaboravlja. Strahuje se od trgovinskog rata SAD i EU.

„To će biti izazov za sve nas“, kaže stručnjak za EU Emanulidis. „Neće teškoća imati samo predsjednica Evropske komisije. Svi ćemo imati probleme unutar EU, ali i u okviru NATO.“