EU za postepen prekid uvoza ruskih energenata

Dok su SAD uvele zabranu uvoza ruske nafte, EU ima srednjoročne planove: predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ističe: „Moramo da se oslobodimo zavisnosti od gasa, nafte i uglja iz Rusije“. Ali jasno je da te mjere neće odmah djelovati i da ih neće biti moguće kratkoročno sprovesti. Novi okvirni plan za budućnost energetike u Evropi, u Briselu se već duže vrijeme pripremao, a sada, zbog rata u Ukrajini, sve se ubrzalo.

- pročitajte i ovo:  Šolc se drži ruskih energenata – za sada

Program, koji predviđa postavljanje novih osnova za evropsko energetsko snabdijevanje, zove se „REPower EU“. Šefovi zemalja EU o njemu će razgovarati već krajem ove sedmice na zajedničkom samitu. „Znatno prije 2030. godine“ EU bi, kako je najavljeno, trebalo da bude nazavisna od fosilnih goriva iz Rusije i da razvije sigurne, plative i održive izvore energije. Istovremeno treba pronaći odgovore na rastuće cijene energenata za potrošače i takođe treba obezbijediti zalihe gasa za narednu zimu.

To bi ionako trebalo utvrditi kako bi se postigao klimatski cilj za 2050. godinu. Sada sve treba da ide mnogo brže i upravo je to najveći problem: jer jasno je da su za Evropljane trenutne energetske sankcije protiv Rusije posljednje sredstvo. Evropske ekonomije suviše zavise od ruskog goriva: bugarski premijer Kiril Petkov upozorava da njegova zemlja sve energente uvozi iz Rusije i da sebi ne može da dozvoli da se to prekine.

I njemački kancelar Olaf Šolc vjeruje da bi to bio preveliki zalogaj i za najbogatiju zemlju EU: trenutno snabdijevanje ne može da se obezbijedi drugačije, energija je “svjesno“ izuzeta sa liste sankcija koje je EU uvela Rusiji, kazao je Šolc nakon video konferencije sa predsjednikom SAD Džoom Bajdenom. Sa druge strane, ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken je objasnio: „Postoji potreba i šansa da se evropske zemlje riješe svoje zavisnosti od ruskih energenata."

- pročitajte i ovo:  Alternative grijanju gasom

Kakav je plan?

Potpredsjednik Evropske komisije Frans Timermans širi optimizam: on želi da se do kraja godine dvije trećine uvoza ruskog gasa zamijeni drugim vrstama gasa. „Biće prokleto teško, ali je izvodljivo“, poručuje. Da bi se ostvario taj cilj, Komisija predlaže paket mjera.

Više čiste energije: Poljoprivreda treba da proizvodi više biogasa. Uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) treba drastično povećati i treba izgraditi nova postrojenja za proizvodnju vodonika. Pored toga EU bi morala „da ubrza revoluciju čiste energije“, kaže Timermans. To recimo uključuje brže izdavanje odobrenja za vjetrenjače i podsticaj solarnih ćelija i toplotnih pumpi, bez velike birokratije. Dugo očekivana sanacija zgrada mora da napreduje, a važno je i ponašanje potrošača: ukoliko građani smanje grijanje za jedan stepen, godišnje bi moglo da se uštedi deset milijardi kubnih metara gasa. „Moramo brzo da se oslobodimo zavisnosti od Rusije i mi to možemo“, kaže potpredsjednik Komisije.

Bolja povezanost mreža: Planovi predviđaju i poboljšanje veza zemalja članica EU i sinhronizaciju električnih mreža. Do sada su planovi za prenos gasa propali, zbog različitih cijevnih sistema i složenih tehničkih problema, jer mreže nisu međusobno usklađene ili su pogodne samo za određene vrste prirodnog gasa.

Sigurno snabdijevanje: Sigurnost snabdijevanja treba da osigura plan EU za vanredne situacije. Recimo, zemlje koje nemaju svoja skladišta gasa, treba da se snabdijevaju iz centralnih skladišta, ukoliko na međunarodnom nivou nastanu problemi sa snabdijevanjem. Predlažu se nova evropska pravila, koja bi obezbijedila pravednu ravnotežu resursa, izjednačavanje cijena, kao i mogućnost centralne kupovine.

Kontrolisani rast cijena: Komisija istovremeno naglašava da potrošači moraju da budu zaštićeni od ekstremnih skokova cijena. To se odnosi kako na ugrožene građane, tako i na manje kompanije. Državama članicama time se prepušta da same regulišu cijene i sugeriše se da bi države mogle da nametnu poreze na dobitke energetskih kompanija na tržištu, kako bi ih preraspodijelile potrošačima. Sve u svemu, napuštaju se uobičajena tržišna pravila u EU kada je riječ o snabdijevanju energijom.

Pripreme za zimu: Svi stručnjaci se slažu da EU trenutno ima dovoljno energetskih zaliha za ljeto. Problem je u pripremi za sljedeću zimu, kada se potrošnja drastično povećava. Komisija predlaže da se skladišta gasa u Evropi tokom ljeta popune do 90 odsto svojih kapaciteta. Skladišta gasa trebalo bi da se proglase „kritičnom infrastrukturom“, a mehanizmi solidarnosti će pomoći sve dok novi zakonski paket ne utvrdi nova pravila.

Ostaju mnogi tehnički i politički problemi

Stručnjaci vide opasnost od ekstremnih tržišnih rizika, ukoliko rezervoari za skladištenje gasa moraju da budu napunjeni tokom ljeta. „Sedamsto teravata gasa za EU trenutno bi koštalo 70 milijardi evra, u poređenju sa 12 milijardi u prošloj godini", podaci su istraživačkog instituta Brojgel. A bez ruskog gasa to ionako neće biti moguće. Istraživači vide problem i sa planiranim povećanjem uvoza tečnog gasa: Španija recimo ima dosta LNG terminala neophodnih za to, ali ranije planiran gasovod do Francuske još nije izgrađen. Situacija u zemljama-članicama se veoma razlikuje, zato što je snabdijevanje energijom u nacionalnim rukama.

Planovi za zajedničku kupovinu energenata završili su u ladici još prije početka prošle zime, jer zemlje članice imaju različite ugovorne partnere, dijelom i dugoročne ugovore o snabdijevanju i do sada su pojedinačno na tržištu tražile najpovoljnije uslove za sebe. I veća koordinacija u toj oblasti mogla bi da bude izuzetno teška.

Ukupno 60 odsto svojih energenata EU dobija iz Rusije i time je opasno zavisna od Rusije. „Dugo sam upozoravao na to“, kaže potpredsjednik Komisije Frans Timermans i dodaje da istoriju nažalost ne može da vrati unazad. EU zato sada treba da igra sa kartama koje ima u rukama. Njemačka je godinama bila ta koja je sve to kočila. Sada će njemačka vlada morati da pomogne u traženju novih rješenja.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu