Da li je Betoven genetski Betoven?

Ludvig van Betoven, mrzovoljni muzički genije. Kada je kompozitor napisao svoju čuvenu Devetu simfoniju, već je bio gluv. Mučile su ga mnoge bolesti, pa je poslije smrti svoje tijelo pismeno zavještao medicini, kako bi potomstvo sagledalo njegove bolesti.

Međunarodni tim istraživača bavio se ovim pitanjem od 2014. godine i sada je objavio nova otkrića kroz DNK analize Betovenove kose.

Jedan od rezultata: Betoven je bio zaražen hepatitisom B. Tajna njegove smrti je otkrivena, prenijeli su mnogi mediji kao i to da Betoven možda uopšte nije genetski Betoven. Ukratko: nalazi bi u potpunosti promijenili Betovenovu biografiju. Ali čak i ako su rezultati zapanjujući, istraživači ne žele da idu tako daleko.

Odakle dolazi sva ta kosa?

Priča o Betovenovim pramenovima kose, koji su poslužili za analizu DNK, odigrala je glavnu ulogu. U svijetu su još uvijek poznata 32 primjerka. Istraživači su imali osam pramenova na raspolaganju, od kojih je pet pokazalo odgovarajući DNK.

- pročitajte još: Beethoven u nacističkoj propagandi

Kristine Zigert, direktorka Betovonog arhiva u Bonu, koja je bila dio istraživačkog tima, takođe je bila uzbuđena zbog rezultata. Jer, i Betovenova kuća (danas muzej i arhiv) u Bonu doprinijela je jednim od pramenova.

„Naš pramen ima dobro porijeklo i vrlo je vjerovatno da je autentičan", kaže ekspertkinja za muziku Zibert. Naime, godine 1820, dok je još bio živ, Betoven je dao pramenove svoje kose prijateljima, porodici graditelja klavira Štrajher.

Kada je nakon smrti položen u otvoreni kovčeg, mnogi od majstorovih poštovalaca odsjekli su po pramen kose. Nažalost, sin Betovenovog bliskog prijatelja iz djetinjstva Štefana fon Brojninga otišao je praznih ruku. „Kada je Gerhard fon Brojning stigao tamo, prema njegovoj priči, Betovenu je već bila odsječena sva kosa. Nije imao više kose na glavi. Toliko ljudi je bilo zainteresovano za pramenove kose."

Upravo zbog toga nikada ne možete biti 100 posto sigurni da je kosa prava, kaže Zigert. Uostalom, poslije Betovenove smrti trgovalo se, takođe sa navodnom Betovenovom kosom. „Istorijska istraživanja su uvijek samo aproksimacija", kaže muzikološkinja.

Jedan od osam ispitanih pramenova, čuveni „Halm-Tajer pramen”, za koji se dugo vjerovalo da je Betovenov, ispostavilo se, na iznenađenje istraživača, prema najnovijoj DNK analiza da se radi o ženskoj kosi. Godine 2007. u pomenutom pramenu je pronađen visok nivo olova i pogrešno se pretpostavljalo da je Betoven umro od sifilisa. Ova polna bolest je tada liječena lijekovima koji sadrže olovo.

Zašto je Betovenova DNK tako zanimljiva?

Nasuprot tome, u novim analizama, koje su takođe tražile patogene otkriven je hepatitis B. Betoven se više puta žalio na bolove u stomaku i njegov DNK pokazuje da je bio sklon oboljenjima jetre. Međutim, ne može se dokazati da li je Betoven na kraju umro od hepatitisa.

Genealozi iz Belgije koji su se bavili Betovenovim porodičnim stablom kako bi identifikovali moguće rođake, otkrili su još jedno iznenađenje. Kada se uporedi DNK „Betovenovih” koji danas žive u Belgiji, ustanovljeno je da iako su bili u srodstvu, nije pronađen DNK kompozitora. „Iznenadila nas je ova porodična tajna, koja pokazuje da Betoven nije genetski poticao od flamanske Betovenove loze, ali ne znamo koja je generacija za to odgovorna“, objašnjava Tristan Berg iz Betoven centra u Kaliforniji, od koga je i potekla ideja za ovaj istraživački projekat.

Dekodiranje Betovenove DNK

Da bi dekodirali Betovenov genom, istraživačima je bila potrebna velika količina kose. Na svu sreću, Australijanac Kevin Braun je imao prikladan pramen. „Vlasnik ovog pramena je rekao da bi rado žrtvovao kosu za istraživanje", kaže Krauze. No, da bi se došlo do DNK, kosa je morala da se rastvori i više ne postoji.

Arhiva u Betovenovom muzeju uspjela je da zadrži dio njegovih pramenova kose i nastavi da ih drži pod ključem. Kristin Zigert iz bonskog Betovenovog arhiva misli da bi se, na osnovu najnovijih saznanja, Betovenove biografije morale ponovo pisati. "Ovo će biti uključeno u buduće publikacije. I takođe je interesantno za istoričare medicine", kaže ona.

Za Johanesa Krauzea, međutim, projekat je za sada završen. A kose za istraživanje nije nedostajalo. Od kada su rezultati objavljeni, Johanesu Krauzeu su već ponuđena još tri navodna uzorka Betovene kose u istraživačke svrhe.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu