1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Žuti prsluci u crnom – haos u Nantu

15. septembar 2019.

Sukobi demonstranata i policije u Nantu obeležili su novi protest Žutih prsluka. Demonstracije se i dalje održavaju svake subote iako je broj učesnika opao. Nezadovoljnici i policija optužuju jedni druge za nasilje.

https://p.dw.com/p/3PcqL
Međusobne optužbe za nasilje
Međusobne optužbe za nasiljeFoto: Reuters/S. Mahe

Tek je mali broj demonstranata u Nantu nosio žute prsluke po kojima je pokret i dobio ime. Prema navodima policije, učesnici su bili posebno agresivni: bacali kamenice, pustošili prodavnice, palili kontejnere, na šta je policija odgovorila suzavcem. Policija za to krivi takozvani „crni blok“.

Crni blok nije neki jedinstveni pokret – to je više taktika demonstracija u kojima su učesnici odeveni u crno, maskirani i nasilni. Dolaze iz levičarskog, anarhističkog i antiglobalističkog miljea.

Ovo je bila 44. subota zaredom kako Žuti prsluci izlaze na ulice francuskih gradova. Protesti su počeli zbog dodatnog poreza na gorivo, a nastavili se kada je francuski predsednik Emanuel Makron najavio sporne poreske i penzione reforme.

Protiv policijskog nasilja

U Nantu, koji je u subotu proglašen centralnim mestom okupljanja, prema navodima policije skupilo se svega 1.800 ljudi. Na vrhuncu protesta su na ulicama bile stotine hiljada.

Protest u Nantu na zapadu Francuske bio je uperen pre svega protiv policijskog nasilja. U junu je u Nantu nakon brutalne policijske akcije nestao Stiv Maja Kaniso (24) koji je kasnije nađen mrtav. Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastanje je dospeo pod pritisak, a slučaj se u javnosti tretira kao politički skandal.

Odeveni u crno: protest u Nantu
Odeveni u crno: protest u NantuFoto: AFP/S. Salom-Gomis

Demonstracija je u subotu bilo i u Tuluzu, Nansiju, Lionu i Parizu. U prestonici je bilo svega nekoliko stotina ljudi koji su protestovali zbog reforme penzionog sistema. U petak su iz istog razloga štrajkovali zaposleni u pariskom gradskom prevozu.

Vlast Emanuela Makrona namerava da do sledećeg leta kroz parlament potvrdi tu reformu.

nr (dpa, afp)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android