"Upoznaj me pa mi sudi"

Desetak stolova raspoređeno je u većoj sali, za svakim sedi po jedna osoba i čeka svog sagovornika, odnosno „čitaoca“, kojem će otvoriti - kao otvorena knjiga. Koncept je takav da “knjige” nemaju ime i prezime, na njihovom stolu piše “Romkinja”, “LGBT osoba”, “bivši zavisnik”, “osoba sa iskustvom psihijatrijskog lečenja”… Svako ko dođe u ovu neobičnu biblioteku, prvo se javi „bibliotekaru“ koji mu iznajmi „knjigu“. Posetilac ima dvadeset minuta da pita sve što ga zanima, a ako želi može i da vrati.

Da li se sve lezbejke oblače kao muškarci? Kako izgleda veza dve devojke u maloj sredini? Kakav je život bivšeg narkomana ili svakodnevica studenta u invalidskim kolicima? „Žive knjige“ odgovaraju bez ustručavanja. Svaka „knjiga“ je autentična i zasnovana na istinitoj priči.

Ko ne voli da čita, može da sluša

“S petnaest godina sam majci rekla da sam lezbejka, svi moji prijatelji to znaju i nemam problem s tim. Ali na poslu to ne mogu reći, bojim se reakcija i nisam spremna na to”, kaže mlada Sarajka.

Iako se bavi promocijom ljudskih prava, ne želi da njenu fotografiju objavimo. Nedavno se zaposlila u jednoj uglednoj kompaniji i bilo bi joj teško. Međutim, to je ništa u poređenju sa strahom koji izazivaju komentari i govor mržnje upućen LGBT osobama u BiH.

Ludak, narkoman, peder… dalje od mene

Ova mlada devojka imala je mnogo “čitalaca”. Mladi su bili veoma zainteresovani da s njom razgovaraju, a ona je bez dlake na jeziku odgovarala na sva pitanja.

Proteklih dana u Banjaluci su održane dve sesije „Žive biblioteke“. Interesovanje građana je veliko, mnogi bi želeli da iz prve ruke saznaju nešto više o životu pojedinih društvenih grupa.

S dijagnozom šizofrenije, život u maloj seoskoj sredini nije jednostavan. O danima kada je prvi put hospitalizovan nije mu teško da govori. Detalje rado prepričava, a sagovornici, uglavnom radoznali studenti, ostaju bez teksta. “Nisam znao da neko ko živi s psihozom i tako ozbiljnom dijagnozom može biti zaista normalan član društva i funkcionalan. Radi, zarađuje, brine o sebi,” kaže jedan od posetilaca.

Ovaj student elektrotehnike je svoj stereotip pobedio i potpuno drugačije gleda na ove ljude. Njegovom sagovorniku bi mnogo značilo da u sredini gde živi nailazi na slično odobravanje: “Radio sam kao konobar. Desila se neka tuča u kafiću i kada je policija došla uopšte me nisu hteli saslušati. Rekli su da sam lud i da ne mogu dati izjavu”, priseća se učesnik Žive biblioteke.

Strah od neprihvatanja ogroman

Jedna od naranjivijih društvenih grupa u BiH su osobe sa invaliditetom. Samo pet fakulteta u Banjaluci ima prilaz i sve što je potrebno kako bi im se moglo pristupiti u invalidskim kolicima. Student socijalnog rada iz Šipova pričao je posetiocima šta jednom mladom čoveku poput njega svakodnevno otežava kretanje i funkcionisanje.

“Kada je vest dana u svim medijima u državi da je Rom zaposlen u policiji, onda je jasno kako ova populacija živi”, kaže jedna starija Romkinja iz Banjaluke. Siromaštvo je, ističe, doprinelo diskriminaciji i lošijem položaju Roma. Sve je bilo mnogo bolje pre rata i fakultetski obrazovan Rom nije bio toliko retka pojava kao danas, dodaje ova “živa knjiga”.

“Kroz prijateljski razgovor sa onima koji su drugačiji od većine, posetilac ima priliku da možda po prvi put upozna osobe o kojima je do tada imao predrasude, slušao samo u medijima ili jednostavno nije znao ništa o njihovom životu”, kaže Ivana Stanković, koordinatorka projekta.Termin se dugo čekao kod knjige pod nazivom “bivši zavisnik”. Danas porodičan čovek, ovaj četrdesetogodišnji Banjalučanin poručio je mladim posetiocima da je život pun pozitivnih preokreta, ako se uhvate u koštac s problemima.

Ideja rođena u Danskoj

Koncept "Žive biblioteke" nastao je u Danskoj pre 20 godina, kako bi zbližio ljude koji se inače ne bi upoznali. Sve što je drugačije od većine teško se prihvata, a mala je granica između neprihvatanja i direktne diskriminacije i kršenja ljudskih prava, poručuju iz Helsinškog odbora građana koji sprovodi ovaj projekat. "Živa bibliteka", u avgustu mesecu, seli se u Mrkonjić Grad, zatim u Sanski Most, Jajce i Prijedor.