„Želimo normalno Kosovo i normalnu Srbiju“

„Odvojeni smo od Albanije pre više od jednog veka – nasilnim, nedemokratskim putem od strane velikih sila. Želeli bismo da imamo pravo da se ujedinjavamo sa Albanijom na demokratski i miran način – znači ne bismo počeli treći balkanski rat“, rekao je Kurti u intervjuu vođenom na srpskom jeziku.

Novinarka DW je primetila da u prostorijama pokreta Samoopredeljenje, gde je vođen intervju, nema zastava Kosova već samo Albanije. „Naravno da mi priznajemo Republiku Kosovo, ali mislimo da član 1 tačka 3 Ustava koji nam ne dozvoljava da imamo spoljni apsekt našeg suvereniteta – samoopredeljenje naroda – nije pravedan. Mislimo da moramo da imamo to pravo. Mislimo da nezavisnost Kosova nije proglašena naspram Albanije već naspram Srbije“, odgovorio je Kurti.

Pročitajte još: Haradinaj: Dijalog ima smisla samo uz priznanje

Na pitanje o idejama o podeli Kosova ili razmeni teritorija – sever Kosova za Preševsku dolinu – Kurti je rekao: „Mislim da Srbija želi da mi to želimo, da na taj način napravimo trgovinu teritorijama. Time bismo digli ruke od severa Kosova.“ Dodao je da je protiv odustajanja od severa Kosova „ne samo zbog naše države nego i zbog Mitrovice, ljudi tamo, i ekonomskog razvoja čija je suština revitalizacija Trepče.“

Protiv „dijaloga bez principa“

Govoreći o svom protivljenju Zajednici srpskih opština, Kurti se pozvao na primer BiH gde je, kako je rekao, začetak Republike Srpske bio upravo u asocijaciji opština sa većinskim srpskim stanovništvom. „Mislim da Srbija ima iste ciljeve, isti mentalitet, iste političare, ali druga sredstva jer su okolnosti sada drugačije.“

„U principu nisam protiv dijaloga, ali sam protiv dijaloga bez principa“, rekao je Kurti o dijalogu u Briselu, kojem se protivi. Naveo je da pod pojmom „normalizacija“ Beograd, Priština i Brisel razumeju potpuno različite stvari.

„Mislim da je Srbija abnormalna država, mislim da ni Kosovo nije normalna država. Ako normalizujete odnose između dve nenormalne države to će značiti rast abnormalnosti. Mi želimo normalno Kosovo, normalnu Srbiju pa će normalni odnosi biti prirodna posledica toga“, rekao je on.

Ocenio je da pomirenja ne može biti dok Srbija ne prizna Kosovo i ne pristane da plati ratne reparacije.

Srbija „imitira“ Rusiju

Političar Samoopredeljenja je izneo stav da „Srbija želi da postane glavni igrač u ovom delu Balkana time što će imitirati Rusiju“. „Raspad Sovjetskog Saveza doveo je do velike hobotnice gde u centru imate Rusku Federaciju, pa potom Belorusiju, istočnu Ukrajinu, Gagauziju, Pridnjestrovlje, Južnu Osetiju… to su pipci hobotnice.“

Sa druge strane, dodao je Kurti, Beograd ima krila po susedstvu u koja ubraja „Republiku Srpsku u Bosni, srpske stranke u Crnoj Gori koje su protiv nezavisnosti Crne Gore, pa enklave po Kosovu – četvrtinu teritorije Kosova kontrolišu paralelne strukture Srbije – i imate do juče režim Gruevskog u Makedoniji i Srpsku pravoslavnu crkvu“.

Pročitajte još: Pacoli: Treba nam otvoreni horizont

„Mislim da je Srbija imala šanse samo tokom dve i po godine dok je premijer bio Đinđić. Pošto su ubili Đinđića sve je krenulo naopako. Sada smo opet u vremenu Miloševića, a umesto Miloševića imate Vučića, a umesto Šešelja imate Šešelja“, rekao je kosovski poslanik.

„Srbija je oduvek želela da se obračunava sa susedima, a ja mislim da treba da se obračuna sama sa sobom, da se sučeljava sa svojom prošlošću“, rekao je Kurti, ocenjujući da je „unutrašnji dijalog“ o Kosovu koji se vodi u Srbiji zapravo „spoljni monolog Vučića“.

„Etnički sud“ za zločine OVK

Upitan za stav o Specijalnom sudu za zločine OVK, Kurti je rekao da je u pitanju „etnički sud“ čije će odluke „propasti u Strazburu“. Dodao je da za zločine nad Srbima treba da odgovaraju svi „pojedinci“ koji su ih počinili. „Ne bih napravio nikakav kompromis sa pravdom. Kada bi Samoopredeljenje bilo na vlasti, mi bismo digli šape sa institucija vladavina prava, sudovi bi bili nezavisni i oni bi mogli da osude te pojedince.“

Za loše stanje na Kosovu Aljbin Kurti deo krivice pripisuje međunarodnoj zajednici koja je vladala „paradigmom kratkoročne političke stabilnosti“. „Kad god međunarodne diplomate kažu vladavina prava, oni ne misle na pravdu i pravo već na stabilnost.“

„Mene najviše začuđuje što se međunarodna zajednica na Kosovu, tokom 18 godina nakon rata, uopšte se nije bavila zločincima mira. Ovde je bila brutalna neoliberalna privatizacija, nepotizam potom tenderomanija. Imali su bezbroj činjenica i argumenata da osude ove korumpirane političare, ali nisu ništa uradili“, zaključio je Kurti.

Ceo intervju pogledajte u gorenjm videu ili na našem Jutjub kanalu. Razgovor je vođen sredinom novembra u Prištini, pre nego što je Kurti uhapšen jer se nije pojavio na suđenju zbog upotrebe suzavca na sednicama parlamenta. Intervju je deo serije razgovora sa vodećim političarima na Balkanu. Posebnu pažnju u regionu izazvali su intervju sa Bakirom Izetbegovićem i Miloradom Dodikom.