Štrajk glađu – potez bez logike?
12. april 2019.
Vest je na prvi pogled delovala kao zakasnela prvoaprilska šala, ili kao skinuta sa nekog satiričnog sajta, ali se ipak ispostavila kao tačna: ministar odbrane Aleksandar Vulin, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, kao i izvestan broj poslanika beogradskog i srpskog parlamenta započinju štrajk glađu zbog delovanja opozicije. Na taj način, kako je saopšteno, žele da ukažu na nasilje koje sprovode Boško Obradović, Dragan Đilas i Vuk Jeremić“.
Beogradski mediji podsećaju da je ministar Vulin štrajkovao glađu u pritvoru 2003. godine, nakon što je uhapšen posle sukoba na protestu zbog hapšenja i izručenja majora Veselina Šljivančanina Haškom tribunalu. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić priključenje gradskih čelnika štrajku glađu obrazložio je time da „ne vidi drugi način da se civilizovano i razumno odupremo huliganizmu dela opozicije, koji ometaju radove u centru Beograda, uništavaju imovinu građana, rasteruju investitore, osim da stupimo u štrajk glađu“.
Bespotrebno podizanje tenzija
Neobičan potez da pripadnici vlasti stupaju u štrajk glađu zbog delovanja opozicije Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, za DW komentariše kao „jedan od besmislenijih poteza vlasti u moru njihovih besmislenih poteza. Vrlo je teško to racionalno objasniti, a posebno je teško to učiniti pozivajući se na neku političku logiku. Ne znam uopšte šta time žele da postignu i objašnjenje tog poteza kao želje da opozicija nešto prestane da radi – šta god joj zameraju da radi – spada u bizarna objašnjenja na srpskoj političkoj sceni, ali i mnogo šire.“
Dragan Popović najavu štrajka glađu vidi samo „kao nastavak podizanja bespotrebnih tenzija od strane vlasti. Vlast na svakom koraku pokušava da podstakne neprijateljstvo među ljudima. Neki komentari idu ka tome da su oni uplašeni i u panici, ali ja ni za to ne vidim nikakav razlog. I dalje imaju sve poluge moći u svojim rukama i podršku većine ljudi, a sa druge strane ono što opozicija traži su potpuno benigni zahtevi za jedno demokratsko društvo: slobodni i fer izbori i da nema fizičkog nasilja.“
Šta se želi sakriti?
Vlasti ovim potezom očito žele da sakriju neke druge stvari i učine ih manje vidljivim, ocenjuje za DW novinar Slobodan Stupar: „Čini mi se da će oni, u saradnji sa svojim medijima, izveštavati tako o ovom štrajku glađu, a neće zabeležiti da se u Beogradu na protestu protiv Vučićevog režima skupio veliki broj ljudi. To je klasično skretanje pažnje sa protesta 13. aprila“.
Slobodan Stupar dodaje da je druga stvar sa koje se pokušava skrenuti pažnja priprema javnosti za susret Aleksandra Vučića sa pojedinim evropskim liderima i Hašimom Tačijem 29. aprila. „Tu će se voditi neki veoma ozbiljni razgovori i Vučić više ne može da sakrije svoj strah od razvoja događaja koji ga očekuju“, ističe Stupar.
Smena opozicije?
Lideri opozicije nisu odoleli izazovu koji im je uputila vlast Srpske napredne stranke (SNS) i prilika je iskorišćena za čitav niz šaljivih reakcija. Pojedini opozicioni prvaci su potez vlasti uporedili sa čuvenim šou-programom „Monti Pajton“, a drugi su se upitali da li vlasti štrajkom glađu zahtevaju smenu opozicije?
Dragan Popović napominje da je zbog toga zaista teško objasniti ovaj korak i šta bi trebalo da bude ispunjenje zahteva zbog kojih bi vlast prekinula štrajk glađu: „Sve što može da se uradi u ovoj zemlji- može jedino da uradi vlast. Dakle, vi bilo koji zahtev možete da podnesete samo vlastima, ili tačnije sami sebi. To ako govorimo o normalnoj političkoj borbi. A da li se iza toga krije neka želja da se izazovu neke sukobi i da se neko isprovocira- to sve spada u domen spekulacija“, napominje Popović.
Sasvim je moguće da Aleksandar Vučić ipak želi da dobije neku novu i bolju opoziciju? Dragan Popović smatra da i taj argument ne stoji na čvrstim nogama i naglašava kako Vučiću „uopšte nije loše sa ovakvom opozicijom. Tu pre svega imate ljude koji su dugo na sceni i nose veliku hipoteku za događaje pre 2012. godine. Takva opozicija nije prevelika opasnost za vlast. Opasnost za vlast su nezadovoljni građani na ulicama, koji bi mogli da iznedre neke nove opozicione pokrete, ali ni to se ne može sprečiti nikakvim štrajkom glađu.“
Elita kriva za sve
Premijerka Ana Brnabić je, osim podrške štrajku glađu, prozvala takozvanu srpsku elitu, i istakla „kako je elita napustila područje normalnosti“.
Dragan Popović to vidi kao staru radikalsku retoriku, koja seže još dalje u prošlost od devedesetih godina. „To je nekakva elita koja je uvek prozapadna i sa kojom bi se trebalo obračunati na ovaj ili onaj način. Sirova i populistička retorika, ali to je prosto način da se ljudi obmanu i privuku na drugu stranu“, kaže Popović.
Podsetilo se ovom prilikom i da je nekadašnji šef SNS Tomislav Nikolić takođe štrajkovao glađu dok je bio opozicionar. Tako se ispostavilo da SNS pribegava štrajku glađu i kao vlast i kao opozicija.
„Paradoksalno, oni koriste taj metod političke borbe i kada to ima bar nekog smisla, kao što je to radio Nikolić. Ali, za ovo sada nikakav smisao ne postoji“, smatra Dragan Popović. Slobodan Stupar dodaje kako je očito i ovaj sadašnji potez ideja Aleksandra Vučića, jer se neke naprednjačke metode ponavljaju i u kada su u vlasti i opoziciji.