Štefanek: „Slike izgledaju gore od stvarnosti“
6. februar 2021.
DW: U BiH ste posetili kampove u kojima su smeštene izbeglice i migranti. Rekli ste da je situacija bolja nego što ste očekivali, te da ste se plašili da ćete u kampu Lipa zateći humanitarnu katastrofu. „Ono što sam video nije bilo prijatno, ali nije bila humanitarna kriza", rekli ste. Šta je to ako nije humanitarna kriza?
Štefanek: Naravno, ljudi u Lipi žive u teškim, strašnim uslovima, pogotovo sada kad je zima. Prije dolaska u Lipu video sam mnogo fotografija na društvenim mrežama, na kojima se, na primer, vide ljudi kako se peru napolje na snegu ili u rekama. Ali to nije slika Lipe. Situacija je daleko od dobre, ali osnovne potrebe su osigurane, zato sam se suzdržao od jačih reči.
Video sam tamo umivaonike, tuševe, mobilne toalete. Šatori imaju grejanje, hrana se deli tri puta dnevno. Prisutni su lekar i medicinska sestra. Razgovarao sam s migrantima koji žive u kampu, kao i s osobljem koje tamo radi.
Takođe sam bio iznenađen da je tako mnogi ljudi u Lipi nosilo letnju odeću ili papuče na nogama po ovoj ciči zimi. Pitao sam Međunarodnu organizaciju za migracije (IOM) o tome i oni su me uverili da je svaka osoba prilikom dolaska dobila toplu zimsku odeću. Zbunjen sam, pitam se zašto ljudi to ne nose. Jer ovako slike izgledaju gore od realnosti.
To je kamp za hitno zbrinjavanje. Trebalo je više učiniti pre dolaska zime da se to spreči. Istovremeno sam rekao da se situacija više neće ponoviti. Bilo mi je drago što sam od samih migranata čuo da su se uslovi poboljšali neposredno pre moje posete. Bio sam srećan što je moja poseta tome doprinela.
Na kraju posete BiH ste rekli da ćete predložiti određena rešenja. Šta ćete predložiti?
Rešenje bi moglo biti uspostavljanje stalnog standardnog centra, a on bi mogao biti u Lipi. No biće potrebno više centara, i to ne samo u Unsko-sanskom ili Sarajevskom kantonu. Rekao bih tri do četiri manja centra svaki sa maksimalnim kapacitetom od 1000 osoba. To bi moglo biti popraćeno smeštajem određenog broja migranata u hostele. Kontejneri iz Bire bi također mogli biti korišteni, kao kratkotrajno rešenje. Oni bi mogli biti prebačeni u Lipu. Ponovo kažem, nadam da se ovo neće ponoviti sledeće zime.
„Zakazali smo", rekli ste osvrćući se na sadašnju situaciju kada je reč o migrantskoj krizi u BiH. Tako su izvestili mediji u BiH. Ko je zakazao? Savet Evrope, EU, UN, BiH ili svi?
Ne sećam se da sam to rekao. Naravno, primarna odgovornost je na državi, BiH. No mi svi znamo da su institucionalni sistem i okvir u BiH toliko komplikovani i glomazni, što često sprečavaja brzo, pa čak i adekvatno delovanje. Međunarodna zajednica stvarno pomaže, EU više ili manje finansira centre i kampove, IOM upravlja njima s drugim međunarodnim organizacijama. Veliki broj međunarodnih nevladinih organizacija je prisutan na terenu.
Definitivno je potrebna bolja koordinacija između državnog i lokalnog nivoa vlasti. Saznao sam da su postojale operativne grupa na svakom nivou, ali one nisu bile međusobno povezane.
Govorili o potrebi otvaranja više kampova za migrante širom zemlje. Stvara se utisak da bi migranti trebalo da ostanu u BiH. Upravo su to tvrdili neki stručnjaci: kampove bi trebalo institucionalizovati kao dugoročno rešenje za one migrante koje EU ne želi da preuzme. Hoće li se ovaj scenario dogoditi u BiH?
Ja se ne zalažem za veći broj migranata u BiH, ja se zalažem za bolje uslove od onih koji već postoje na tom prostoru. Ne možete efikasno rukovoditi kampom kao što je onaj u Blažuju u kojem živi više od 3000 ljudi. To nije održivo, a bilo je ozbiljnih sigurnosnih i kriminalnih incidenata u Blažuju.
Da li EU i međunarodna zajednica u ovom slučaju ostavljaju BiH na cedilu?
EU ne ostavlja BiH na cedilu. Kao što sam rekao, EU finansira centre i kampove, svaki obrok koji je tamo dostavljen plaća EU, što je već puno. EU je glavni, ako ne i jedini financijski partner, a IOM glavni operativni partner. EU može pomoći još više, ali postoje ograničenja i na drugoj strani. Na primer, sporazum s Fronteksom nije ratifikovan od strane BiH.
Savet Evrope je u više navrata kritikovao odnos Hrvatske prema migrantima na granici sa BiH. Možemo li očekivati da Savet Evrope preduzme mere za zaštitu ljudskih prava na granici ili će ostati na retoričkim upozorenjima i osudama?
Ovo je bila hitna poseta fokusirana uglavnom na uslove koji vladaju u centrima i kampovima u Unsko-sanskom kantonu, tako da nisam bio u kontaktu s hrvatskim vlastima. Ali moj prethodnik se prilikom posete 2018. godine bavio pitanjem pušbekova. Oni su deo problema.
Trenutno postoje tri procesa koja su sirijski državljani pokrenuli protiv Hrvatske u vezi s navodnim vraćanjima (pušbekovima) pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sud je deo sistema Saveta Evrope koje nema vojsku, niti policiju.
No molim Vas, uzmite u obzir da sam sa svojim timom došao u BiH i putovao dugo u vrlo teškim uslovima zbog korona pandemije. Nismo pisali poruke preko Tvitera. Mi se zaista trudimo.
Drahoslav Štefanek je specijalni predstavnik za migracije i izbeglice Saveta Evrope. Štefanek je bio šef kancelraije Saveta Evrope u Sarajevu od 2017. do 2019. i ambasador i stalni predstavnik Slovačke u Saveta Evrope od 2012. do 2016. godine.