Štampa: Trajno povećanje broja vojnika NATO na Balkanu?

U frankfurtskom dnevnom listu Frankfurter algemajne cajtung objavljen je tekst o poseti generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga Beogradu. Autor Mihael Martens podseća da je to bila treća stanica boravka Stoltenberga u regionu, nakon posete Bosni i Hercegovini i Kosovu. Razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ocenjen je kao „najteža etapa“ na toj turneji.

„Trajao je prema podacima srpskog predsednika sat i po, a ako se sudi po tonu konferencije za novinare posle razgovora, on je protekao bez eskalacije. Stoltenberg je međutim insistirao na tome da se odgovorni za nedavno izbijanje nasilja na severu Kosova privedu pravdi.“

-pročitajte još: Borelj: Razgovori Srbije i Kosova u „slepoj ulici“

Potom se u tekstu podseća na nasilje na severu Kosova u kojem su povređena 93 vojnika Kfora, te na Banjsku i oružani incident koji se tamo desio. „’Neprihvatljivim’ je Stoltenberg nazvao te izgrede i zahtevao sudski epilog“.

Navodi se i da je glavni krivac uhvaćen, ali da Srbija, koja ne priznaje Kosovo, ne želi da ga izruči. „Stoltenberg je ipak u Beogradu rekao da NATO pozdravlja to što je Srbija spremna da pomogne u ’naporima’ oko rasvetljavanja.“

Tu su i Stoltenbergove izjave koje je dao u Prištini, pre posete Beogradu: „U Prištini je generalni sekretar NATO rekao da Alijansa trenutno razmatra trajno pojačanje trupa, kako bi obezbedila da se situacija ne otme kontroli i ne dođe do novog nasilnog konflikta na Kosovu ili celom regionu. On je dodao da to želi da se vrednuje kao znak da je NATO i dalje odlučan da sačuva mir i stabilnost na Balkanu.“

Autor podseća da je NATO ušao na Balkan sa 50.000 vojnika, te da je njihov broj vremenom smanjivan na današnjih 4.500 vojnika. Osvrće se i na Stoltenbergove reči u Sarajevu:

„Ruski napad na Ukrajinu je pojačao bojazan NATO da bi Moskva mogla da pokuša da podgreva konflikte na Balkanu kako bi vezala snage Zapada. Stoltenberg se osvrnuo na ta strahovanja početkom svoje posete Sarajevu. Tamo je rekao da je ’zabrinut zbog secesionističke retorike podela kao i zbog zlonamernog stranog mešanja – takođe i iz Rusije’. To je bio nedvosmislen komentar na politiku Milorada Dodika, koji je, kao predsednik Republike Srpske, potpuno stao na stranu ruskog režima i koji stalnim pretnjama otcepljenjem podriva bosansku državu. ’To preti da potkopa stabilnost i da onemogući reforme. Svi politički lideri se moraju angažovati na očuvanju jedinstva, jačanju državnih institucija i stremiti pomirenju’, zahtevao je Stoltenberg u Bosni, kao što je to decenijama činio veliki broj zapadnih političara.“

Iz teksta se saznaje i da je Stoltenberg u Beogradu pohvalio tesnu saradnju između Kfora i vojske Srbije, ali i da gomilanje srpskih trupa na granici sa Kosovom, što se u prošlosti više puta dešavalo, ne doprinosi poboljšanju situacije. Navodi se i da je predsednik Srbije u razgovoru rekao da su Srbi na Kosovu izloženi nasilnoj politici, naročito otkako je premijer Aljbin Kurti. Vučić je, prema navodima autora, saradnju sa Kforom nazvao „korektnom“, i rekao da Srbija zato želi da nastavi tu saradnju, jer će tako donekle sačuvati bezbednost kosovskih Srba.

„NATO se budi“

I dnevni list iz Berlina, Tagescajtung, bavi se Stoltenbergovom posetom regionu. Dopisnik lista iz Sarajeva Erih Ratfelder piše:

„To što je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg doputovao u dugo očekivanu posetu konfliktnim zemljama Balkana, probudilo je nade kod Hrvata i Bošnjaka u Bosni, a pre svega kod Albanaca na Kosovu. NATO neka jasno i glasno reaguje na pretnje iz Moskve, priželjkuju lokalni mediji. Nade nisu sasvim izneverene, jer je Stoltenberg u ponedeljak, na prvoj stanici turneje u Sarajevu, izjavio da je zabrinut zbog mogućeg ruskog uticaja na bosansko-srpsko rukovodstvo entiteta Republike Srpske.“

Potom nemački novinar navodi Stoltenbergove izjave iz Sarajeva i objašnjava: „Sa Vladimirom Putinom tesno povezani Dodik želi da svoj entitet, koji obuhvata 48 odsto ukupne države, pretvori u nezavisnu državu i ujedini je sa Srbijom“.

U tekstu se ocenjuje da je Zapad izgubio na uticaju u Bosni i Hercegovini, što ohrabruje Dodika: „On može da se osloni na Putina. On mu čuva leđa, ne samo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, već je aktivan i u Republici Srpskoj uz pomoć vojnih savetnika i isporuka oružja. Kao i u samoj Srbiji. Ali, izgleda da se sada budi NATO, koji je godinama spavao“, zaključuje dopisnik berlinskog lista iz Sarajeva.

Priredio: D. Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.