Štampa: Nemac koji bi trebalo da reformiše BiH
7. januar 2021.
„Novi jahač mrtvog konja?” – naslov članka u aktuelnom izdanju lista Frankfurter algemajne cajtung u kojem se predstavlja „Nemac koji bi trebalo da reformiše BiH" ne zvuči baš optimistično. Kandidat za funkciju visokog predstavnika je Kristijan Šmit, političar bavarske stranke CSU (Hrišćansko-socijalna unija) i bivši savezni ministar poljoprivrede. On bi „trebalo da postane kralj, ustvari bi tačnije trebalo reći: vice-kralj", piše dopisnik frankfurtskog dnevnika iz Beča, Mihael Martens.
- pročitajte još: Visoki predstavnik u BiH: „funkcija bez smisla“
List napominje da je dužnost visokog predstavnika međunarodne zajednice formalno najmoćnija pozicija u toj balkanskoj zemlji – te da je ona utemeljena nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, odnosno okončavanja rata u BiH. Visoki predstavnik bi trebalo da nadzire mirovni proces, a istovremeno je (naknadno) dobio ovlašćenja koje praktično nalikuju diktatorskim, piše nemački list: „Baš kao i vice-kralj neke velesile u nekoj koloniji, i vrhovni nadzornik mira u Sarajevu može da otpušta političare, anulira zakone ili izdaje dekrete".
Dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga podseća da je u godinama nakon rata međunarodna zajednica zaista imala pune ruke posla u BiH, na primer oko hapšenja ratnih zločinaca, ili pomoći u povratku izbeglica: „Ali situacija se u toj zemlji odavno stabilizovala. Dva glavna ratna zločinca, bosanski Srbi Radovan Karadžić i Ratko Mladić, ostatak svog života će provesti u zatvoru."
Funkcija koja je izgubila na značaju
List koji izlazi u Frankfurtu na Majni smatra da je položaj visokog predstavnika s vremenom izgubio na značaju i – težini. U prilog toj tezi se argumentuje kako se „krvavi sukobi među etničkim grupama nisu ponovno rasplamsali" ni nakon povlačenja Bundesvera i gotovo svih inostranih trupa – podseća se doduše na pretnje Milorada Dodika otcepljenjem Republike Srpske, ali i napominje da se radi samo o retorici, jer Dodik za svoje „secesionističke planove u Srbiji (za sada) nema partnere".
- pročitajte još: Milorad Dodik, predsednik koji ne priznaje svoju zemlju
„Dužnost visokog predstavnika je danas samo skupi stafaž, koji retko ko od domaće političke klase uopšte uzima za ozbiljno", konstatuje dopisnik iz Beča. Podseća se i na jednu izjavu ranijeg visokog predstavnika, bivšeg slovačkog šefa diplomatije Miroslava Lajčaka koji je rekao (a kasnije opovrgao) da se radi o „mrtvom konju". Austrijski diplomata Valentin Incko je od 2009. „jahač mrtvog konja" i u tih 12 godina nije baš upao u oko, piše nemački list.
U tekstu se dalje govori o rasplamsavanju debate u BiH oko toga što kandidatura Kristijana Šmita, političara iz „jedne velike zapadnoevropske zemlje" uopše znači i šta bi trebalo da znači? Da li Evropljani i Amerikanci hoće opet da preuzmu više kontrole u BiH? To pitanje, napominje autor, važno je i zbog toga što je u „Veću za implementaciju mira u BiH" koje i imenuje visokog predstavnika zastupljena i Rusija. „Baš zato sad Sarajevom kolaju pitanja i glasine o tome kako je Berlinu uspelo da dobije podršku Moskve za sopstvenog kandidata", piše ovaj dnevnik.
Službeno imenovanje na proleće
Zvanično imenovanje novog visokog predstavnika uslediće tek u martu. No, krugu insajdera već nekoliko meseci je poznato da bi upravo Šmit trebalo ubuduće da obavlja tu dužnost. Ali, sve se držalo u najstrožoj tajnosti. „Nije jasno kako se krajem decembra u javnosti pojavilo njegovo ime, ali u Sarajevu i Beču putevi su kratki", dodaje autor u tekstu nemačkog lista. Šmit za sada ne želi javno da komentariše svoje ciljeve i razloge kandidature – barem ne pre nego što se i formalno „odobri".
- pročitajte još: Poslednji protektor Bosne i Hercegovine
„Moža je Šmitovoj odluci da prihvati tu dužnost doprinela banalna činjenica da mu nije uspeo jedan drugi cilj. Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer se očigledno zalagao za to da on postane predsednik Fondacije Hans Zajdel", piše list. Ta je politička fondacija bliska stranci CSU. Ali, Šmitova kandidatura je propala zbog otpora bavarskog premijera Markusa Zedera, čiji je favorit evropski poslanik Markus Ferber.
Šmit ima poprilično iskustvo na Balkanu. Od 1991 je nekoliko godina bio CSU-ov čovek u Bundestagu zadužen za spoljnu i bezbednosnu politiku. Kasnije je kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane u Berlinu često bio u dodiru s Balkanom. Po nalogu kancelarke Šmit je u više navrata boravio u BiH, gde se između ostaloga brinuo i o pronalasku brzih rešenja za smeštaj migranata – na primer tokom svoje misije u BiH krajem 2019.
Priredio: Srećko Matić