Štajnmajer – „dostojan naslednik Gauka“

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Ako sve bude išlo kako treba, Berlin će postati proevropski bastion sa maksimalnom političkom stabilnošću. Njega čine još i velika koalicija, i Frank-Valter Štajnmajer kao predsednik i Martin Šulc kao ministar spoljnih poslova. A i odluke koje se donose nezavisno od stranačkih granica su lep signal svetu. U svetu ionako ima previše mržnje i netrpeljivosti između političara različitih boja.“

Landescajtung (Lineburg): „Šef SPD Gabrijel je sa svojim kandidatom Frank-Valterom Štajnmajerom postigao značajan uspeh. Naravno da je ovo poraz za kancelarku […] Frank-Valter Štajnmajer je dobar kandidat. Ima veliko političko iskustvo i pouzdan je. I, što je još važnije: već godinama je najomiljeniji političar u zemlji.“

Emder cajtung (Emden): „Zašto je CDU/CSU morala da tako nečuveno okleva i razmišlja o sopstvenom kandidatu? Tako nisu učinili nikakvu uslugu ni Štajnmajeru ni njegovoj ionako uzdrmanoj funkciji. Pri tome bi poslanici Unije baš kada je reč o ovoj temi morali da se ponašaju uzdržano: Vulf i Keler – obojica kandidati Unije – kao predsednici su bili u udarnim vestima češće nego što je to dobro i potrebno. Tek sa Gaukom, crveno-zelenim kandidatom, ugled predsednika je porastao. Štajnmajer je verovatno dostojan naslednik Gauka. Ali, u nedostatku kandidata Unije, natezanje oko proglašavanja njegove kandidature je istoriji nemačkih predsednika dodalo još jedno neslavno poglavlje.“

Fraje prese (Kemnic): „Šteta koju je pretrpela Unija nije prevelika. Natezanja u okviru koalicije kada je reč o predsedničkom kandidatu spadaju u stvari koje posle izbora predsednika obično brzo padaju u zaborav. Aktuelni predsednik Joahim Gauk je prilikom svoje druge kandidature 2012. imao podršku Unije i Liberala. U prvom (neuspelom) pokušaju 2010, bio je kandidat SPD i Zelenih. Kada vratimo film unatrag – to više nije važno. Značaj nemačkog predsednika se meri drugim aršinima. Na primer, njegovim talentom da o stvarima govori u primerenoj formi i u pravom trenutku. Da ume da oseti šta pokreće društvo. Da ima sposobnost da dotakne ljude svojim rečima i da im u prelomnim trenucima kao što je ovaj pruži oslonac i podršku.“

Manhajmer morgen (Manhajm): „Izbor zajedničkog kandidata ostavlja utisak jedinstva u redovima vladajuće koalicije. I konačno dokazuje da je velika koalicija u stanju da rešava velika pitanja. No, istovremeno šalje i fatalan signal da ’oni gore’ između sebe odlučuju o tome ko će se useliti u dvorac Belvi. Diskusije na društvenim mrežama jasno pokazuju da mnogi ljudi imaju utisak da se odluke donose iznad njihovih glava, te da je koalicija izbor predsednika u Saveznoj skupštini dovela do apsurda. To u toj formi možda ne odgovara političkim činjenicama. Ali, jedna stvar se Uniji sigurno može zameriti: nije se usudila da kandiduje nekog svog političara…“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Unija je pametno postupila kada je podržala čoveka SPD. Kada ministra finansija Volfgang Šojble (CDU) to zove porazom, onda njemu treba uputiti pitanje: a šta sam predlaže kao rešenje? Štajnmajer je pouzdan i iskusan, uživa poverenje građana. Zato bi bila greška da je Angela Merkel predložila Vinfrida Krečmana iz Zelenih kako bi uputila poruku da je spremna da u federalnom parlamentu uđe u koaliciju sa tom strankom.“

Frankfurter noje prese (Frankfurt): „Sa Štajnmajerom su Nemci dobili pravog čoveka, iako od njega ne mogu da se očekuju retorički biseri jednog Joahima Gauka. Jer, on naginje diplomatskom jeziku u kome se ne rizikuje. Neke posebne impulse za dnevnu politiku od njega ne možemo očekivati.“