Rusija istupila iz Saveta Evrope

Rusija je preduhitrila sopstveno izbacivanje – i istupila iz Saveta Evrope. Takođe odustaje i od primene Evropske konvencije o ljudskim pravima, najvažnijem evropskom sporazumu na polju ljudskih prava.

Moskva optužuje NATO i EU da su Savet Evrope pretvorili u instrument, koji je u službi „njihove vojno-političke i ekonomske ekspanzije na Istoku". Institucije Saveta Evrope su „sistematski korišćene za vršenje pritiska na Rusiju i za mešanje u njene unutrašnje stvari”.

Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljne odnose u ovom koraku prvenstveno vidi „simbolično značenje" . To vrlo jasno pokazuje da se Rusija Vladimira Putina oprostila od onoga što je povezivalo Evropu nakon završetka Drugog svetskog rata ili nakon pada Berlinskog zida – pre svega zaštite ljudskih prava i demokratskih principa". Kremlj se „sve više povlači iz institucija koje povezuju Rusiju sa ostatkom kontinenta".

„Narušavanje mirovnog poretka bez presedana"

Uprkos izlasku Rusije, Komitet ministara ostalih država Saveta Evrope takođe je izbacio Rusiju posle 26 godina članstva. Ruska zastava spuštena je ispred zgrade Saveta Evrope u Strazburu.

25. februara, dan nakon što je Rusija pokrenula sveopšti napad na Ukrajinu, Savet Evrope je već suspendovao članstvo Rusije. Od tada se savetovanja komiteta odvijaju bez ruskog predstavnika. Protiv ove odluke je, osim Rusije, glasala samo Jermenija. Turska je bila uzdržana, Azerbejdžan nije učestvovao u glasanju.

U obrazloženju se navodi da agresija na Ukrajinu kao suverenu državu predstavlja narušavanje mirovnog poretka koji nikada nije viđen od osnivanja Saveta Evrope. Rusija je "odgovorna za ogromna stradanja ukrajinskog stanovništva". Predstavnici su se posebno žalili na napade na nezaštićene civile i bombardovanje dečje bolnice u Mariupolju. Odgovorni treba da budu izvedeni pred lice pravde.

Savet Evrope je jedinstven forum

Savet Evrope nema nikakve veze sa Evropskom unijom. Kada je osnovan 1949. godine, njegov cilj je bio „očuvanje zajedničkog evropskog nasleđa" i obnavljanje mira, demokratije i stabilnosti u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Najvažniji cilj danas je nadgledanje poštovanja ljudskih prava. U tom cilju, države članice su 1959. osnovale Evropski sud za ljudska prava, koji ispituje kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima i po potrebi ih kažnjava.

Pre istupanja Rusije, Savet, sa sedištem u Strazburu, imao je 47 članova. Samo tri države u geografskoj Evropi nisu punopravne članice: Vatikan ima status posmatrača, Belorusija je zemlja kandidat od 1993. ali joj je status suspendovan 1997. zbog kršenja ljudskih prava a status Kosova po međunarodnom pravu još nije razjašnjen. Sada je tu još Rusija kao autsajder.

Od ulaska 1996. Rusija je više puta izazivala velike nemire. Tako je 2014. nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, Savet Moskvi oduzeo pravo glasa. Zauzvrat, Rusija je 2017. prestala da plaća članarinu od dobrih 30 miliona evra godišnje. To je izazvalo finansijske probleme. Međutim, 2019. nakon glasanja na plenarnoj sednici, vraćeno joj je pravo glasa. Kritičari kažu da se tu popustilo pred pokušajem ruske ucene i time se Savet kompromitovao.

Državljani Rusije gube žalbeni organ

Ali ako Savet Evrope prestane da postoji kao zajednički evropski forum, kako preostali Evropljani mogu da ostanu u kontaktu sa ovom ogromnom i dobro naoružanom zemljom?

„Čini se da čak ni Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), u čijem osnivanju je pomogla i Moskva, više ne odgovara nacionalističkom, konfrontirajućem pogledu na svet Vladimira Putina", smatra Hening Hof.

pročitajte: Rat u Ukrajini

Nikada nije nedostajalo kanala za komunikaciju i pregovaračkih formata, ali je nedostajalo dobre volje u Moskvi. Hof zaključuje: „Osnovni problem je to što Putin želi da se vrati u svet velikih sila i zona uticaja i da povrati dominantnu poziciju u Evropi. Ostatak kontinenta to ne želi, iz veoma dobrih razloga."

Gorka posledica izlaska pogađa građane Rusije. Oni više nemaju mogućnost da se žale Evropskom sudu za ljudska prava ako osećaju da ih rusko pravosuđe nepravedno tretira.

Prema sudu u januaru, njihovi predmeti su činili 24 procenta od oko 70.000 nerešenih predmeta. Često su bili u pravu i bivali su obeštećeni.

A izlazak bi mogao imati još jednu posledicu. Svako ko je član Saveta Evrope mora da se odrekne smrtne kazne. Rusija je učinila isto kada se pridružila 1996. No, bivši premijer, a sada zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost, Dmitrij Medvedev, već je rekao da bi njegova zemlja, ako napusti Savet Evrope, mogla ponovo da uvede smrtnu kaznu. Ovaj put je sada slobodan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.