Šta su sve doneli protesti i šta očekivati od nastavka?

Masovni građanski protesti tokom proteklih nedelja u Srbiji doveli su do vraćanja zakona o eksproprijaciji i izmena zakona o referendumu, što su i bili glavni zahtevi inicijative „Kreni promeni".

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je priznala politički poraz, i u brojnim izjavama navela da nisu dovoljno slušali glas naroda, i da će sada promeniti pristup i u komunikaciji sa onima koji drugačije misle. U to malo ko veruje. Ali, očito je da srpske vlasti pokušavaju da dobiju predah od pritiska koji su građani do sada ostvarili na ulicama srpskih gradova.

Inicijativa „Kreni promeni" ističe da će nakon zvaničnih objava vlasti obustaviti dalje blokade saobraćajnica, i da će strateški promišljati dalje korake, pre svega usmerene na pravne korake kompanije Rio Tinto.

Pokret „Ekološki ustanak", međutim, smatra da ništa još nije završeno dok se u Srbiji ne zabrani iskopavanje litijuma i ne protera kompanija Rio Tinto, i najavljuju nastavak protesta počev od danas (subota 11. decembar).

Upravo stoga je i „Kreni promeni" odlučio da odustane od najavljene proslave na ulicama, jer smatraju da to nema smisla u trenutku kada ostali saborci žele nastavak protesta.

Vlast primorana na ustupke

Rezultat dosadašnjih protesta je u svakom slučaju prilično veliki, ocenjuje za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

„Činjenica da je Vučić ispunio sve zahteve pod pritiskom građana je ogroman napredak, ne samo u politici nego i u građanskom aktivizmu. Država je odustala od svojih važnih namera, i to zato što je na to prosto bila primorana", kaže Popović.

Mislim da se vlast uplašila pre svega potencijala koji su ovi protesti imali, ističe za DW zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN Vesna Mališić.

„Vlast se uplašila velike količine rešenosti i onoga što iza toga sledi, a to je mobilizacija još većeg broja ljudi. Uspeh tog protesta je inače u tome što je iznenadio vlast, iznenadio opoziciju, i što je iznenadio i same građane", kaže naša sagovornica.

Vučić na silaznoj liniji?

Srbiju početkom aprila očekuju izbori, i jedna od nepoznanica je i kako će sva dešavanja oko protesta, i trenutni politički porazi SNS-a, uticati na rejting Aleksandra Vučića.

„S jedne strane će svakako uticati, ali isto tako mora da postoji i druga strana koja će da prihvati one birače koji su razočarani Vučićem", smatra Popović.

„Pad popularnosti Vučića i SNS mora da se kapitalizuje kroz dobar opozicioni rad, ali nisam siguran da će opozicija to uspeti da uradi. Uticaće, dakle, na rejting, ali mislim da je prerano da zaključimo kako će to uticati na rezultat izbora", navodi direktor Centra za praktičnu politiku.

Vesna Mališić primećuje da je Vučić tokom proteklih nedelja isprobao razne strategije, od slanja batinaša do pokušaja kompromitacije protesta, i nijedna nije uspela.

„To može da okrnji njegov rejting. Povezujem to sa vraćanjem građana na političku scenu kao važnih političkih aktera. Kad krene da se obrušava ta kula moći i vlasti to je nezaustavljivo- možda četiri meseca nije dovoljno za to, ali ovaj protest je pokazao da je Vučić na silaznoj liniji", navodi zamenica glavnog urednika NIN-a.

Ekologija teška za manipulaciju

Kalkulacije oko pada rejtinga vlasti bi trebalo da uzmu u obzir i klasičan Vučićev manevar, koji je kompletnu krivicu za situaciju sa pomenuta dva zakona prebacio na Vladu Srbije i njene ministre.

Poruka za glasače SNS je jasna - Vučić je nepogrešiv, i svaki problem koji se pojavi je rezultat ili akcija bivših vlasti, ili su to brljotine aktuelnih ministara i premijera. Glasači vlasti tako i u ovoj situaciji Vučića mogu videti kao spasioca naroda od loših poteza njegovih najbližih saradnika, koje bi Vučić sprečio samo da je ranije za to znao.

„SNS je stranka u kojoj su svi osim Vučića i njegove porodice potrošna roba", skreće pažnju Dragan Popović, „ali sa ovom temom i u ovom momentu mislim da je to malo teže".

„Čini mi se da mu je to bilo daleko lakše kada je reč o borbi protiv kriminala, ili tako neke opštije teme. A sa ovom jako konkretnom temom mislim da će to biti dosta teže, i mislim da odavno nije bio u ovako teškoj situaciji", dodaje Popović.

Loša vest za Vučića je što na putu ka izborima ipak vidimo izvesno otvaranje medija, primećuje Vesna Mališić.

„Neki ljudi koji se nikada nisu pojavili na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, ili na televizijama koje oni kontrolišu, polako počinju da se pojavljuju, i to utiče na njihov rejting. Mislim da on sada smišlja izlaznu strategiju kako da ostane čist u svemu ovome, kao što je uspeo da se izmakne iz priče o kriminalu u vrhu vlasti a da ostane navodni borac protiv tog istog kriminala", ocenjuje Vesna Mališić.

Pomešane poruke - problem i ovih protesta

Nastavak protesta prate brojne nedoumice i nepoznata mesta, ali ono što je trenutno jasno je da će pojedine grupe i pokreti pokušati da proteste zadrže kao vid pritiska na vlasti. Ekološke teme su i dalje u prvom planu, iako vlasti tvrde da su ispunjeni svi ekološki zahtevi, i da je nastavak protesta „samo obična politika".

Koliko će uspeti da održe postojeći nivo znaće se uskoro, ali kako za DW ističe Dragan Popović, „nezadovoljstvo ljudi je ogromno, ali sada se već šalju pomešane poruke. Čim jedni žele da slave pobedu, a drugi bi da nastave sa protestima, naravno da će jedan deo građana ostati kod kuće jer ljudi prosto ne reaguju dobro na pomešane poruke".

Vesna Mališić smatra da tu već ulazimo u slabosti svih protesta do sada, a to je činjenica da se „pojavljuju razne vođe koji imaju različite želje i ideje, od toga šta bi trebalo da budu zahtevi pa do toga kako bi trebalo voditi proteste. Mislim da će se tu trošiti preko potrebna energija, jer ipak ima dosta do izbora, ali to ne mora ništa da znači - možda nas i nastavak protesta iznenadi kao što su nas iznenadili i dosadašnji protesti", zaključuje Vesna Mališić.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.