Šta radi flota NATO u Egejskom moru?
12. februar 2016.„Jedna pomorska flota NATO bi trebalo da traga za izbegličkim čamcima u Egejskom moru i tako pomaže turskim vlastima u borbi protiv krijumčara ljudi“ – tako Berliner cajtung citira nemačku ministarku odbrane Ursulu fon der Lajen koja je to obznanila posle sastanka sa kolegama iz NATO održanog u Briselu. „Brodovi bi trebalo da informišu Tursku o tome gde se nalaze čamci sa migrantima, kako bi obalska straža te zemlje mogla da ih zaustavi. Turska se, prema rečima Fon der Lajenove, obavezala da će ponovo primiti putnike čamaca koje NATO izbavi iz nevolje na moru. Ministarka je rekla da je ova akcija usmerena protiv krijumčara koji iz tih ljudi (izbeglica) cede milione, zarađuju na njima i ne obaziru se na to što se hiljade ljudi dave.“
„Izgleda da je užas dobio novu nijansu“, piše na to komentator lista Zidojče cajtung: „Ako najmoćniji vojni savez na svetu polazi u akciju protiv izbegličkih kretanja, to otvara pitanja. Otkada je zadatak NATO da kontroliše migracionu krizu? Teško je podneti predstavu da su veliki brodovi NATO u akciji protiv malih izbegličkih čamaca. Doduše, to nema mnogo zajedničkog sa zadacima na koje se NATO obavezao. Plan je tu da bi se zapravo zatvorila jedna groteskna rupa: Grčka i Turska uopšte ne sarađuju međusobno u borbi protiv krijumčarskih organizacija u Egejsom moru. Pod krovom NATO te dve strane bi mogle da dobijaju precizne informacije sa brodova Alijanse. Tu se manje radi o militarizaciji politike prema izbeglicama a više o meri uspostavljanja poverenja između Grčke i Turske.“
„Ne, Angela Merkel ne zatvara nemačku granicu“, piše berlinski dnevnik Tagescajtung: „Ona niti sledi zahteve iz sopstvenih redova niti gradi ogradu od bodljikave žice iza Pasaua, niti [...] je potpisala naredbu o pucanju (na izbeglice). Ona to ni ne mora. Zajedno sa Turskom i NATO, kancelarka je našla elegantnije rešenje: premestila je granicu – za izbeglice bi već na egejskim obalama putovanje trebalo da se završi [...] Rafinirano. Broj izbeglica koje preko Balkana stižu do Nemačke će se smanjiti, a da za to nije trebalo da žrtvuje šengenski sistem otvorenih granica. Istovremeno je izbegla pojavu ružnih slika federalnih policajaca koji vraćaju izbeglice za bavarsko-austrijske granice. Ružne scene bi mogle da se odigraju na drugom mestu: na palubi brodova NATO na kojima će vojnici spasene ljude, protiv njihove volje, vraćati ljude u Tursku. Paluba broda Bon je za novinare teže dostupna od graničnog prelaza Ahlajten...“
List Niderzeksiše algemajne smatra da je odluka NATO „Gest bespomoćnih. Tako se ne može suzbiti talas izbeglica. Plan NATO se može razumeti samo kao napor svih učesnika u procesu da se što pre prezentira nešto što izgleda opipljivo. To je signal izbeglicama da ne polaze na put, to je zastrašivanje.“
Za dnevnik Frankfurter rundšau je ova misija NATO potpuno neprozirna. Ali jedno je jasno: „Lako je brojkama izraziti šta ova misija donosi: nulu. Ništa! Bolje da je novac bio uložen u brigu o izbeglicama u blizini njihove otadžbine. Još jedan par uniformisanih gledalaca neće sprečiti nijednu žrtvu rata da se ukrca u čamac. A izgovor da ovako staje na put krijumčarskim bandama ne stoji ako time treba zadržati izbeglice. U ovoj igri, NATO je na problematičan način spojio policijske i vojne zadatke. To je tužno za Evropu, prostor slobode i prava.“