Šta povezuje Davos i evropske izbore?
27. januar 2019.
U ovo vreme nesigurnosti svet (a pogotovo Zapad) se nalazi pred teškim zadatkom da pronađe odlučan odgovor drskim antidemokratama i predstavnicima "neliberalne demokratije". Mora da se brani ono što je vredno, a promeni ono što birači osećaju kao pogrešno. Okvir novog društvenog sporazuma - kao javni pokušaj prilagođavanja novoj realnosti Četvrte industrijske revolucije - trebalo bi da bude centralna tema za evropske izbore koji že se održati u maju ove godine.
Zbog napetog stanja u njihovim zemljama na Svetski ekonomski forum u Davos nisu došli ni američki predsednik Donald Tramp ni francuski predsednik Emanuel Makron. Ali, SAD i Francuska bi u svakom slučaju morale da učestvuju kad se radi o traženju rešenja za posledice Četvrte industrijske revolucije. Ako se vlade ne budu dovoljno bavile pripremom za budućnost mogle bi da se ostvare naše najveće bojazni u pogledu demokratije.
Poreban je novi društveni sporazum
U ekonomskom svetu se posebno dive onima koji stvaraju inovacije i oslobađaju se uobičajenih rutina. U politici stvari izgledaju drugačije. Onaj ko u pitanje dovede status kvo, nailazi na nepoverenje, pre svega zato što mejnstrim-političari imaju poteškoća s tim da povežu inspirativne ideje s prozaičnim činom vladanja. Primer ove dileme je najmlađe političko čudo od deteta, Emanuel Makron. Na drugoj strani je stalna opasnost od populista koji neumorno pokušavaju da se nanovo pozicioniraju i prošire svoje poruke. To je kao sa "ruskim ruletom". Naše demokratske države postaju sve slabije sa svakim novim izborima za koje društveni sporazum neće biti prerađen. Polako ali sigurno mi gubimo odbrambeni sistem koji je u 20. stoleću omogućio tako puno napretka.
Mračne sile aktivno traže proboj. Trenutno su njihovi izgledi za uspeh još prilično slabi, ali stalno rastu. To je Heraklov zadatak, spojiti korenite promene i inkluziju - to dvoje bi trebalo biti u srži novog društvenog sporazuma. Premalo je učinjeno kako bi se obnovio ovaj temelj našeg demokratskog poretka.
Nije više dovoljna samodopadljiva ravnodušnost. Svi akteri koji su bili u Davosu i oni političari koji se pripremaju za kandidaturu na izborima za Evropski parlament trebalo bi da uzmu u obzir ista osnovna načela.
Privreda treba da služi društvu
Globalizacija 4.0 ne funkcioniše za svakog. Iako bi ukupne brojke mogle da ukazuju na pozitivan rezultat, kod pomnijeg posmatranja se pokazuje visok stepen heterogenosti. Tako puno govorimo o nejednakosti, ali naši koncepcijski alati su još uvek zaslepljeni načelom prosečnosti: to je paradoks.
Presudno je da se razume potencijal smetnje takozvanih "gubitnika globalizacije". Privreda ne funkcioniše nezavisno o politici, bez obzira radilo se o nacionalnom ili globalnom nivou. Ideju da elite mogu da navedu građane da prihvate scenarije koji su zapravo protiv njihovih interesa stvarnost je opovrgla. Privreda mora biti u službi našeg društva. To će biti centralna tema naših demokratija.
Još uvek vlada zabrinjavajuće ignorisanje budućnosti rada i povezanosti rada sa smislom života. S obzirom na automatizaciju moramo se pitati: koje alternative postoje za sve one čiji poslovi će vrlo verovatno da padnu kao žrtve tog novog tehnološkog razvitka? Kako se možemo pobrinuti za to da za njih i dalje bude mesta u našem sve više individualiziranom društvu, u kojem se grubo sudi o drugima?
Ohrabriti ljude da ulaze u rizike
Trebalio bi da prestanemo pripremati ljude za poslove od juče. Ovde se ne radi o jednoj ili drugoj kvalifikaciji - za 20 godina bi svaka kvalifikacija ionako mogla da bude potpuno zastarela - nego o njihovoj sposobnosti da prežive tešku situaciju. Stvaranjem pravih bezbednosnih mreža trebali bi da ljude ohrabrimo da ulaze u rizike i ponovo ožive svoje sposobnosti inovacije.
Krajnje je vreme za korektnu i integrativnu raspravu o finansiranju novog društvenog sporazuma. Nejednakost i finansijsko-politički programi optimiranja postali su teret za demokratiju. To je potvrđeno na forumima na kojima se sastaju nacionalne i lokalne vlade, koncerni, građani i predstavnici takozvanog "trećeg sektora", dakle nevladine i neprofitne organizacije. Prelazak u posleratni modus bio bi koristan: okretanje onom poimanju političke, socijalne i ekonomske dinamike koja je čak i "velike sveštenike" slobodnog tržišta podstakla da progutaju gorku pilulu robustnog socijalnog sistema. U protivnom će interni problemi naših demokratskih društava samo još zaoštravati globalno utakmicu - a time i zastrašujuću nesigurnost koja nas okružuje.
Radu Magdin je rumunski analitičar i politički savetnik. Savetovao je, između ostalih, rumunskog premijera (2014/2015) i premijera Republike Moldavije (2016/2017). Od 2007. do 2012. je u Briselu radio za Evropski parlament, EurActiv i Google. Pripada radnoj skupini NATO Emerging Leaders američkog Atlantic Council-a.