Šta očekivati od mega samita Krimske platforme u Zagrebu?

Ovo je najveći međunarodni skup u istoriji Sabora, ali i jedan od najvećih međunarodnih događaja koji se ikada održao u Hrvatskoj, rekao je predsednik Sabora Gordan Jandroković. Događaj, koji Hrvatska suorganizuje, uz ukrajinsku Vrhovnu Radu, okupiće zaista veliki broj stranih delegacija, njih čak 53, a „zvezda samita” je svakako predsednica američke Kongresa, Nensi Pelosi, koja se u ponedeljak sastaje i sa premijerom Andrejem Plenkovićem.

Ovakvi samiti su uvek prilika za brojne razgovore i dogovore, ovoga puta o usaglašavanju pomoći Ukrajini, ali je malo verovatno da će formalno ponuditi neke druge rezultate osim još jedne poruke podrške.

Nema incijative za prekid vatre

Nedostaje razgovor o tome kako okončati sukob, kaže naš sagovornik profesor Damir Grubiša sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i Američkog univerziteta u Rimu. „Ono što bi trebalo da bude uključeno u ovaj veliki susret je pokretanje inicijative za prekid vatre i za pregovore koji bi trebalo da dovedu do međunarodne mirovne konferencije za Ukrajinu", kaže Grubiša.

pročitajte još: Rat u Ukrajini

„U svim ovim inicijativama, kako je nedavno izjavio papa Franja, nedostaje ideja i inicijativa da se zaustavi ovaj masakr, u kojem strada najviše civila, a opasnost od eskalacije i prerastanja ovog rata u nuklearnu katastrofu je veoma blizu", kaže Grubiša.

„U Italiji, čija vlada svesrdno podržava Ukrajinu do potpunog poraza Rusije, 5. novembra biće organizovane velike mirovne demonstracije u kojima će učestvovati mirovna udruženja, kao i mirovne organizacije Katoličke crkve, s ciljem pokretanja inicijativa za prekid vatre i za pregovore", kaže Grubiša i ističe da je više od deset italijanskih penzionisanih generala upozorilo da suviše olako prihvatamo pretnju nuklearnom eskalacijom koja bi dovela do Armagedona. Papa je rekao da je ovo „svetski rat u komadima", misleći na umešanost drugih aktera u njemu", dodaje Grubiša.

Neće skoro biti pregovora

S druge strane, Goran Bandov, profesor međunarodnih odnosa i diplomatije na univerzitetu u Zagrebu, ne misli da će pregovora biti još neko vreme.

„U svim ratovima do konkretnih mirovnih pregovora dolazi ili kada je jedna strana potpuno poražena ili kada obe strane dođu do zaključka da nisu u stanju da vojnim sredstvima zauzmu bolje pozicije na terenu", kaže Bandov i dodaje da trenutno obe strane smatraju imaju potencijal u narednom periodu, da zauzmu bolje pozicije na terenu nego što ih trenutno imaju i zato nema pregovora.

Srbija - pozvana a ne dolazi

Pozive za samit je inače uputila Ukrajina, koja je zapravo domaćin skupa, dok Zagreb, kao suorganizator, na neki način samo daje prostor.

Posebno je zapela za oko Srbija koja je pozvana a ne dolazi, inače jedna od malo evropskih zemalja (Belorusija i Turska) koje nisu Rusiju uvele sankcije.

„Srbija pokušava da sedi na nekoliko stolica, uključujući zapadne, ruske i kineske. To je teško dugoročno održivo, a sve je manje razumevanja za poziciju Srbije", kaže prof. Bandov.

Prof. Grubiša pak dodaje da su ekonomske veze Srbije s Rusijom, a ne samo ovisnost o ruskoj energiji, jedan od faktora zašto Srbija oklijeva s uvođenjem sankcija. „Svakako na to utječe i problem Kosova, jer je Rusija ta koja podržava srpsko nepriznavanje Kosova", napominje Grubiša.

Grubiša dodaje da su ekonomske veze Srbije sa Rusijom, a ne samo zavisnost od ruskih energenata, jedan od faktora zašto Srbija okleva da uvede sankcije: „Svakako, na to utiče i problem Kosova, jer je Rusija ta koja podržava nepriznavanje Kosova od strane Srbije".

Problemi Mađarske i Italije

Rusija računa na podeljenost evropskih zemalja. „U evropskim zemljama ima kolebanja, posebno u Mađarskoj, koja je ugrožena sankcijama Rusiji, jer direktno zavisi od ruskih energenata. Viktor Orban nezadovoljan je sporošću i nevoljnošću EU da pronađe zajedničko rešenje za supstituciju ruskog gasa i nafte drugim izvorima i za zajedničko upravljanje energetskim resursima. Mađari su očekivali više solidarnosti od EU, pa je to jedan od važnih razloga zašto sada soliraju", kaže Grubiša.

A u Italiji se pokazuje da će sankcije Rusiji više naštetiti Italiji nego Rusiji. U javnom mnjenju postoji bojazan da će Italija pretrpjeti pad životnog standarda, hladnu zimu, inflaciju i veliko povećanje troškova života, priča Grubiša

Ipak, prof. Bandov smatra da „ne treba mešati određene simpatije prema Rusiji, koje gaje neki politički lideri u Italiji, sa odgovornošću Italije u sprovođenju dogovorene evropske politike."

Tiha diplomatija Turske

Što se tiče Turske, Bandov kaže da je ona u bitno drugačijem položaju, jer je od prvog dana vrlo jasno rekla da će ostati po strani i ponudila se kao posrednik pregovora Ukrajine i Rusije.

„Turska je uspješno osigurala dogovor između ratnih strana oko izvoza žitarica, koji su postignuti prvenstveno tihom diplomacijom, koja je postala javna tek u momentu kad je bilo jasno da će se dogovor postići. Slijedom toga, možemo presumirati da Turska vrlo aktivno radi na tihoj diplomaciji i oko niza drugih pitanja vezanih za rat u Ukrajini" zaključuje Bandov.

„Turska je uspešno obezbedila dogovor između zaraćenih strana u vezi sa izvozom žitarica, koji je postignut pre svega tihom diplomatijom, i izašao u javnost tek kada je bilo jasno da će dogovor biti postignut. Shodno tome, možemo pretpostaviti da Turska veoma aktivno radi na tihoj diplomatiji i na nizu drugih pitanja vezanih za rat u Ukrajini", zaključuje Bandov.

Platforma dobila na značenju

Krimsku platformu pokrenuo je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pre početka ruske agresije, leta 2021, sa ciljem da razbije mit da Krim pripada Rusiji i da okupi zemlje koje se zalažu da se to poluostrvo ponovo integriše u Ukrajinu. Platforma se bavi i nizom srodnih pitanja kao što su poštovanje ljudskih prava, zaštita krimskih Tatara, sloboda plovidbe, zaštita životne sredine, ali je nakon ruske agresije platforma dobila novo značenje i fokus se proširio na druge delove Ukrajine koju je Rusija prisvojila protivno međunarodnom pravu.

Značaj potvrđuju predsednici 32 parlamenta koji će lično prisustvovati samitu, predvođeni predsednicom američkog Kongresa Nensi Pelosi, kao i delegacije Evropskog parlamenta, delegacije Parlamentarne skupštine OEBS-a i Parlamentarne skupštine NATO-a.

Skupu će se putem video-linka obratiti i ukrajinski predsednik Zelenski, a sve će se završiti zajedničkom izjavom u kojoj se osuđuje kršenje ljudskih prava na Krimu od strane ruskih okupatora i predlaže pooštravanje sankcija Rusiji i osnivanje međunarodnog suda za osudu ruskih ratnih zločina i kršenja ljudskih prava, zakona, ocenjuje profesor Grubiša.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.