Šta nedostaje u Brizbejnu

Centar grada je pod opsadom. Helikopteri Black Hawk špartaju nebom, brodovi patroliraju Brizbejnskom rekom, 6.000 policajaca stiglo je iz drugih delova zemlje. To su slike koje ilustruju najveću bezbednosnu operaciju u mirnodopskim uslovima – u istoriji Australije. Premijer Toni Abot je, uprkos međunarodnim pozivima, odbio da klimu stavi na agendu velikog sastanka.

Oportuni aerodrom

Nervozni su i krupni privrednici, neki od njih su pred samit Grupe 20 obustavili rad u centralnoj biznis-zoni Brizbejna. Lokalni aerodrom je, valjda da ne bi provocirao svetske lidere, uklonio digitalni bilbord koji upozorava na klimatske promene. Šefica korporativnih poslova tog aerodroma Rejčel Kroli u razgovoru za DW tvrdi da je poruka bilborda bila previše politička. Zapravo je prikazan farmer koji je izgubio 25.000 dolara na vrednosti grožđa u samo jednom danu – kada je termometar dostigao 46 stepeni u južnoj Australiji.

Inicijator kampanje Dermot Ogorman iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) kaže da je ideja bila da se ljudi pozovu da tvituju liderima G20 i tako izvrše pritisak da se klimatske promene ipak nađu na agendi samita. „Iznenađen sam i razočaran reakcijom aerodroma“, rekao je on za DW. „Australija je velika demokratija sa ponosnom tradicijom slobode izražavanja. Lideri G20 iz celog sveta stižu ovde i nije lepo svetlo u kojem se prikazuju institucije poput aerodroma kada na ovaj način blokiraju mišljenja“, dodaje Ogorman.

Rekordni zagađivač

Tim Vilson, australijski poverenik za ljudska prava, kaže da on lično nikada ne bi zabranio neki ovakav bilbord. Zapravo se zabrana vratila kao bumerang, izazivajući mnogo više medijske pažnje nego što bi slika ikada mogla. Međutim Vilson odbacuje tvrdnju da je zaštita klime gurnuta po tepih u Australiji, najvećem svetskom zagađivaču po glavi stanovnika. „Uvek je bilo debate. Zapravo, mnogo godina je klima bila najveća javna politika o kojoj se otvoreno debatovalo“, tvrdi on.

Međutim, Australija je prva razvijena zemlja koja je opozvala zakon po kojem veliki zagađivači ugljen-dioksidom moraju da plaćaju veće dažbine. Taj takon nije odgovarao velikim rudarskim i energetskim koncernima koji zarađuju milijarde eksploatišući rudna bogatstva Australije. Ti koncerni bi cenu jednostavno prevalili na potrošače – u vidu skuplje struje. Zato je vlada u Kanberi ukinula zakone, što je dobro primljeno kod birača, ali kritikovano među aktivistima širom sveta kao kratkovida politika.

Vilson tvrdi da postojeća pravila o emisiji štetnih gasova ne podstiču razvoj novih tehnologija koje su neophodne da se problem konačno reši. Tu ima istine, ali je ovom važnom pitanju svakako mesto na stolu globalnih lidera. A baü to australijska vlada sprečava. Ironično je to, jer upravo Brizbejn najviše u celoj zemlji pati od suša. I ovaj vikend će biti vreo, sa temperaturama od preko 40 stepeni.