Šta je Karadžić naučio u Hagu?

Haški osuđenik za ratni zločin Radovan Karadžić, dao je prvi intervju nakon što je u martu u Haškom tribunalu osuđen na 40 godina zatvora. Na pitanje novinara nemačkog lista Caj „da li je tokom vremena koje je proveo u istražnom zatvoru, kada je imao priliku da analizira više hiljada dokumenata o svojoj ulozi u ratu u Bosni i Hercegovini, o sebi naučio nešto novo“, Karadžić je odgovorio: „Naučio sam da je bila greška što sam sprečio vojsku da na bojnom polju postigne više. Na sreću, samo smo uži krug oko mene i ja za to platili cenu, a ne srpski narod u Bosni i Hercegovini. Na moje veliko iznenađenje video sam da je na Balkanu još uvek lako potpaliti vatru i pokrenuti ubilački rat.“

Nemački „Cajt“ je intervju sa haškim zatvorenikom vodio u pisanoj formi jer sud drugačiji način ne dozvoljava. Odgovore na postavljena pitanja sud je pregledao, a kompletna procedura trajala je četiri meseca. Karadžić je najpre, nakon nekoliko pitanja, hteo da prekine intervju, ali se kasnije ipak odlučio da ga privede kraju. Intervju je „Cajt“ objavio u skraćenoj verziji.

Na pitanje novinara, „da li sa drugim zatvorenicima razgovara o ratu u Bosni“, Karadžić odgovara: „Izbegavamo da govorimo o ratu, sa izuzetkom nekih veoma poznatih događaja. Srbi i Hrvati su u BiH imali sličan cilj. Želeli su da Bosnu pretvore u uniju tri grupe. U tom smislu, veoma dobro smo se razumeli.“

Govoreći o masakru u Srebrenici, Karadžić iznosi sumnju u broj žrtava navodeći da „postoji muslimanski dokument u kojem se navodi da je za 43 meseca rata u deset opština tog regiona poginulo sveukupno 8.000 ljudi. „Mnogi od njih poginuli su ranije, a mnogi tokom zauzimanja Srebrenice“, rekao je Karadžić ističući da ne postoje ni indicije, „a da ne govorim o dokazima, da sam odgovoran za zločine“. „Da sam znao da se to događa, a da pri tom zatvaram oči, bio bih potpuno lud i psihički bolestan. A da ne govorim o tome da sam to prihvatio i to naredio.“

Karadžić kaže da je često zaustavljao i kočio vojsku jer je „verovao strancima i drugoj propagandi“. Novinar „Cajta“ osvrnuo se i na Karadžićev odnos prema muslimanima: „Do 1990. se niste negativno izjašnjavali od muslimanima. Te godine ste izabrani za predsednika Srpske demokratske stranke (SDS). Šta se time promenilo“, bilo je pitanje na koje je Karadžić odgovorio: „Nije se promenilo ništa. Samo osnivanje SDS-a pozdravljeno je od poznatih muslimana. Oni su čak učestvovali u osnivanju stranke. Ni pre, ni poslije toga nisam se negativno izjašnjavao o muslimanima. Među muslimanima sam imao veoma mnogo prijatelja. Sve moje veze, pre svega na poslovnom polju, vodio sam sa muslimanima. Moj frizer, krojač, zubar, advokat, obućar, moji dostavljači… - sve sam ih ja pronašao i svi su bili muslimani. Ono što mi se nije sviđalo bila je zamisao da jedna mala grupa fundamentalista dominira celom Bosnom, od čega bi korist imala samo ta mala grupa, a ne masa.“

Karadžić je takođe govorio i na pitanje kako provodi dan u pritvorskoj jedinici i rekao da je „humor je najbolja metoda da odagna brige“. Zato se, kaže, stalno smeje. Karadžić ističe da u zatvoru igra tenis, fudbal, svira flautu.

Junker nije imenovao voje greške

Jedna od tema kojom se bave komentatori nemačke dnevne štampe jeste i govor predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o stanju u kojem se nalazi Evropska unija.

Za komentatora lista Hanoverše algemajne cajtung Junker je u pravu kada kaže da „Evropskoj uniji nedostaju, kako 'Evropa', tako i 'unija'. EU je proizvod političke volje. Ukoliko nje bude nedostajalo, EU će da izbledi. Njenih 28 članica odbijaju da pruže zajednički odgovor na nezaposlenost, beže od izbeglica u egoizam, na svetskom tržištu traže nacionalnu prednost i na taj način dozvoljavaju da budu zavedene da rade jedna protiv druge.“

„Kriza društva je pre svega kriza poverenja“, smatra novinar lista Debelner rundšau i nastavlja: „Mnogi građani ne veruju da će Brisel da reši krizu. Ono što Junker radi nije dovoljno. Samo sa investicionim programima u vrednosti od nekoliko milijardi novo poverenje ne može se postići.“

„Junker je samo rekao ono što svi već odavno znaju“, konstatuje Frankfurter rundšau: „Oni koji su očekivali da će Junker da imenuje svoje ili greške Komisije, umesto da ukazuje na druge, sada je razočaran. Bez sumnje bi mnogo važnije bilo reći za šta će se EU ubuduće zalagati. On je dakle mogao da kaže da je Komisija u privrednoj politici u proteklih nekoliko godina suviše malo pažnje obraćala na ravnotežu unutar Evrope, zbog čega EU sada želi dalje da razvija monetarnu uniju. Junker takođe nije predložio ni izlaz iz izbegličke krize“.