Šta donosi i odnosi „srpska“ rezolucija?

Kao znak dobre volje, zbog gesta Srbije koja je prihvatila izmene teksta rezolucije, možemo očekivati da će zemlje Evropske unije Srbiji dati status kandidata za članstvo do kraja godine, ocenjuje za Dojče vele Bratislav Grubačić, vlasnik diplomatskog biltena VIP (na sledećoj strani pročitajte šta o ovome kažu u Nemačkoj). Srbija, ili njene vlasti, sve više shvataju da će teško više bilo šta i bilo gde moći da dobiju, kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta, kaže Grubačić. To znači da će srpske vlasti činiti neke diplomatske napore oko Kosova, ali da će fokus sve više biti na Evropskoj uniji:

„Mislim da će Srbija nastaviti sa nekakvim pokušajima da nešto uradi oko Kosova, ali je sada svima apsolutno jasno da je to zapravo jedan uzaludan posao. I to će više imati unutrašnje- politički i propagandni karakter, ako i bude nečega od toga, nego što će to imati ikakvu težinu i ikakve rezultate na međunarodnom planu“, smatra Grubačić.

Relaksiranje situacije u regionu

Usvajanje rezolucije u Ujedinjenim nacijama je veliki spoljnopolitički uspeh Srbije, kaže za naš program profesor Brano Miljuš, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Nije učinjeno priznanje nezavisnosti Kosova, a približili smo se EU, primećuje Miljuš. Rezolucija stoga po njegovim rečima znatno relaksira situaciju u regionu:

„Srbija se opredelila za miran put, diplomatijom i diplomatskim sredstvima se bori za suverenitet, ali i za članstvo u Evropskoj uniji, kojoj nikad nije bila bliže. Jer je u konkretnoj situaciji pokazala da je spremna na kompromise, i da je spremna čak i na velike zaokrete da bi ostvarila krajnji diplomatski cilj“, kaže Miljuš.

Pad rejtinga na unutrašnjem planu?

Moguće je očekivati da će zemlje Zapada sada učiniti neke ustupke Srbiji u pogledu autonomije i eksteritorijalnosti na Kosovu za Srbe, kaže Bratislav Grubačić. Međutim, sasvim je sigurno da će se srpske vlasti na unutrašnjem planu suočiti sa padom popularnosti:

„Mislim da će se to loše odraziti na vladajuću garnituru. Ali, ne zbog činjenice da su oni prihvatili ovu rezoluciju, nego zbog toga što su unazad godinu-dve zaista mnogo manipulisali srpskim javnim mnjenjem, obećavajući neke nerealne stvari: da će Kosovo ostati u Srbiji i da oni neće preći neke crvene linije za koje nikome nije bilo jasno koje su…“

Korak za dijalog sa Prištinom

Ne može se reći da se problem Kosova sada trajno seli iz Ujedinjenih nacija u Brisel, skreće pažnju profesor Miljuš. Rezolucija 1244 je još uvek na snazi, ali novi momenat su samo sredstva kojima bi Srbija trebalo da ide do krajnjeg cilja. A taj cilj je očuvanje suvereniteta i ulazak u Evropsku uniju. Srbija je sada samo učinila jedan nužan korak, koji je bio neophodan za direktni dijalog sa Prištinom, zaključuje profesor Miljuš.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Na sledećoj strani:

Berlin: Još se ne zna šta dalje sa Srbijom i Kosovom

Berlin: Još se ne zna šta dalje sa Srbijom i Kosovom

Vlada Nemačke pozdravila je rezoluciju o Kosovu koju je podnela Srbija u dogovoru sa zemljama Evropske unije, a koju je sinoć usvojila Generalna skupština UN. Međutim, šta donosi nova rezolucija i kako će budući pregovori teći, za sada u vladi Nemačke ostaje nejasno!

To što se Srbija pokazala konstruktivnom, može samo da bude pozitivno za evropsku budućnost Srbije, ocenjuje portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Dirk Augustin. Iako Srbiji predstoji još dalek put do Evropske unije, za sada je najvažnije da je Srbija učinila ogroman iskorak, poručuje Augustin.

„Nemačka je od samog početka bila veoma angažovana u celoj priči oko Kosova. Razgovori moraju ponovo biti započeti. Iako trenutno još nemamo tačan datum, bitno je da razgovori donesu konkretna poboljšanja u svakodnevnici ljudi Kosova i Srbije. Konkretne detalje doneće naredni dani i nedelje.“

Nemački politikolog Bodo Veber smatra da je velika kriza između srpske vlade i Evropske unije prebrođena. „Treba videti šta je u tom dogovoru između Evropske unije i Beograda. Da li je to otvaranje puta u kojem će Srbija postepeno prihvatiti da je izgubila Kosovo da bi mogla ući u Evropsku uniju u nekom postepenom procesu? I da li će Evropska unija imati strategiju da implementira taj postepeni proces?“

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević

Na sledećoj strani:

Nakon Rezolucije sledi dijalog o životnim temama

Nakon Rezolucije sledi dijalog o životnim temama

Predstavnici kosovskih institucija su pozdravili usvajanje rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija koju je podnela Srbija uz podršku Evropske unije. Oni ističu da će usvojena rezolucija ubrzati proces priznanja Kosova od strane zemalja koje to još nisu učinile, ali i ograničiti teme o kojima će se razgovarati sa Beogradom.

Status više nije moguća tema za razgovore između Prištine i Beograda, kaže za naš radio ministar lokalne uprave Kosova Sadri Ferati. On ističe da je Priština spremna da razgovara sa Beogradom i svim međunarodnim akterima o pravima kosovskih građana i poboljšanju kvaliteta njihovog života.

“Sama rezolucija pokazuje da možemo dosta razgovarati o više tema od recipročnog interesa, kao i o temama koje će predložiti Beograd. Takođe i naša strana, znači Priština ima dosta tema da predloži, kao što su nestala lica, penzioni fondovi, a i dosta ostalih praktičnih tema putem koji ćemo mi doprineti boljoj situaciji, ne samo na severu, nego uopšte na Kosovu.”

Ministar Ferati veruje da je moguć direktan dijalog zvaničnika Kosova i Srbije i da će u narednim danima Beograd zauzeti stav koji neće apriori biti protiv Prištine na svaku predloženu temu.

Nojkić: Otvaraju se vrata

Istovremeno Ranđel Nojkić, predsednik kosovskog ogranka Srpskog pokreta obnove (SPO) ocenjuje da je usvojena rezolucija dobro rešenje i da je Beograd mudro postupio:

“I ako bi tu tražili nekog dobitnika ili gubitnika mislim da Beograd ne bi mogao da se svrsta u grupaciju gubitnika s obzirom da se širom otvaraju vrata za rešavanje mnogih spornih pitanja koja su kamen spoticanja i u odnosima Beograda i Prištine, ali i u odnosu života Srba na ovim prostorima.”

Nojkić smatra da nakon svega Priština ima veliku obavezu da izvrši reviziju mnogih svojih zakonskih akata, ali i da ih poštuje, dok Beograd mora da promeni svoj stav prema kosovskim Srbima.

Bećaj: Rezolucija održava realno stanje

S druge strane, politički analitičar Behljulj Bećaj ocenjuje da usvojena rezolucija u Generalnoj skupštini UN-a odražava realno stanje na Kosovu, ali i realne potrebe obeju strana da se reše postojeća otvorena pitanja.

“Mislim da će lepeza tih otvorenih pitanja biti od nerešenog problema recimo energije, pa do putnih isprava i tako dalje, ali suština će pretpostavljam biti u tome da se srpska strana još više faktorizuje u procesu odlučivanju na Kosovu. Dakle, ja ne mislim da će se tok dijaloga odvijati o granicama i mislim da je to dobro budući da je rezolucija na neki način dala na znanje svima da se mora uvažavati mišljenje Međunarodnog suda pravde o tome da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.”

Faktičko stanje na terenu na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, a Priština praktično ne vrši nikakvu izvršnu vlast, odrediće i rešenje za taj deo Kosova, ocenjuje Bećaj.

“Verovatno će se tragati za proširenjem kompetencija od onih legislativnih do egzekutivnih, ali verovatno će to biti i umešnost pregovarača do koje mere će uspeti da ubede i jednu i drugu stranu da se nađe neki kompromis u smislu da se pojača uloga severa u procesu upravljanja na Kosovu i u procesu dalje faktorizacije srpske strane u smislu njihovog odnosa prema državi Kosovo”, kaže Bećaj.

Autor: Zulfija Jakupi

Odgovorni urednik: Dijana Roščić