Šta donosi diplomatski bojkot Olimpijskih igara?

Englez Čarls Kaningem Bojkot, rođen 1832, bio je toliko zao da niko više nije hteo s njim da ima posla. Irci koji su od njega u najam uzeli zemlju nisu više plaćali najamninu, svi saradnici su mu dali otkaz, niko više nije hteo da od njega kupuje, niti da mu nešto prodaje, čak ni pošta upućena Bojkotu više nije dostavljana. Od tada se kolektivno izbegavanje nekoga ili nečega, po uzoru na irske seljake, naziva „bojkot“.

Sjedinjene Američke Države su sada najavile da će diplomatski bojkotovati Zimske olimpijske igre koje bi trebalo da se održe u Pekingu od 4. do 20. februara 2022. Portparolka Bele kuće Dženifer Psaki objasnila je da vlada predsednika Džozefa Bajdena neće u Kinu slati nikakve diplomatske ni zvanične predstavnike. Razlog je, kako je rečeno, nastavak „genocida“ u autonomnoj pokrajini Sinđanu i druga kršenja ljudskih prava. Američka vlada će svoje sportiste bodriti od kuće, kažu u Beloj kući. Na pitanje, zašto se američka vlada nije odlučila za kompletan bojkot Igara, Psaki je odgovorila da nisu želeli da kazne sportiste koji su se intenzivno pripremali za to takmičenje.

Da li će druge zemlje da slede američki primer?

„Doživećemo to da će se idućih meseci još intenzivnije za reč javljati nevladine organizacije koje će pojačati pritisak na nacionalne vlade“, kaže za DW Jirgen Mitag, stručnjak za sportsku politiku na Nemačkoj visokoj sportskoj školi u Kelnu. On računa da će taj proces dostići vrhunac sredinom januara. Tada će „moći da se vidi da li će biti zajedničke akcije, odnosno da li će veći broj predsednika država i vlada odustati od odlaska na Olimpijske igre u Kinu. U tom slučaju bi Igrama sigurno bila naneta šteta, a kineska vlada ne bi ostvarila ono što očekuje: slanje pozitivne slike i time pre svega jačanje podrške u zemlji.“

Bojkot i pretnje bojkotom zbog političkih razloga imaju dugu tradiciju kod Olimpijskih igara. Tako recimo Španija, Holandija i Švajcarska nisu učestvovale na Letnjim olimpijskim igrama 1956. u Melburnu protestujući tako protiv invazije jedinica Varšavskog pakta na Mađarsku. Tokom 1960-ih i 1970-ih zemlje južno od Sahare više puta su pretnjom bojkota sprečile da na Igrama učestvuju aparthejd-režimi Južne Afrike i Rodezije (danas su to Južnoafrička Republika i Zimbabve).

Nakon što je vojska SSSR krajem 1979. zauzela Avganistan, 42 zemlje bojkotovale su Olimpijske igre 1980. u Moskvi. SSSR i još 19 država revanširale su se četiri godine kasnije tako što nisu učestvovale na Olimpijskim igrama u američkom Los Anđelesu. Severna Koreja nije 1988. poslala svoje takmičare u južnokorejski glavni grad Seul, a pridružilo joj se još pet zemalja. I Letnje olimpijske igre 2008. u Pekingu pratile su pretnje bojkotom zbog kršenja ljudskih prava na Tibetu, ali te pretnje su ostale bez posledica.

Više od „bojkota lajt“

Diplomatski bojkot, koji se nekad naziva i bojkotom političara, u poređenju sa stvarnim bojkotom izgleda kao „lajt“-verzija bojkota. Ali samo na prvi pogled, objašnjava Jirgen Mitag. „Na kraju krajeva, u zavisnosti od intenziteta tog bojkota, tom velikom događaju u određenom smislu ipak može da bude naneta šteta“ – kao u slučaju Evropskog fudbalskog prvenstva 2012. u Poljskoj i Ukrajini kad su brojni šefovi vlada evropskih zemalja kao i Evropska komisija odbili pozivnice za dolazak u Ukrajinu protestujući tako protiv zatvaranja tadašnje opozicione političarke Julije Timošenko.

Za razliku od toga, odbijanje nemačkog predsednika Joahima Gauka da 2014. ode na Olimpijske igre u Soči izazvalo je u Nemačkoj veliku pažnju, ali ne i u inostranstvu. Gauk je svoju odluku obrazložio kršenjem ljudskih prava u Rusiji. Diplomatski bojkot deluje jače što više zemalja u njemu učestvuje, kaže Mitag, naročito ako je bojkot usmeren protiv zemalja kao što su Rusija ili Kina. „Kina je u svetskoj politici teškaš, globalna sila. Svako će tu dobro da razmisli da li će da se priključi diplomatskom bojkotu jer se može očekivati da će Kina uzvratiti na drugoj strani.“

Amnesti internešenal: ni za ni protiv bojkota

Prema mišljenju organizacije za ljudska prava „Amnesti internešenal“, nakon Letnjih olimpijskih igara 2008. stanje ljudskih prava u Kini nije se poboljšalo – naprotiv, kako pokazuje najnoviji primer teniserke Peng Šuai. Ta organizacija za ljudska prava poziva vlade da „Zimske olimpijske igre 2022. iskoriste kako bi ukazale na dramatično stanje ljudskih prava i odlučno zahtevale poboljšanje na koje su se kineske vlasti obavezale“, kaže za DW Dirk Plajter, stručnjak za Kinu u nemačkom ogranku Amnestija. „Sve strane vlade pozvane su da se odluče za odgovarajući oblik delovanja. Amnesti se ne izjašnjava ni za, ni protiv bojkota, kako god on izgledao.“

Provera za EU

Evropski parlament je još u julu pozvao vlade članica EU da „odbiju pozivnice upućene predstavnicima vlada i diplomatima da učestvuju na Zimskim olimpijskim igrama 2022. u Pekingu – i to sve dok kineska vlada ne pokaže dokaze da se poboljšava situacija sa ljudskim pravima u Hongkongu, u ujgurskom području Sinđinu, na Tibetu, u unutrašnjoj Mongoliji i drugim delovima Kine“. Jirgen Mitag smatra da su Olimpijske igre u Pekingu, kao i u Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru svojevrsan „lakmus-test“ za Evropsku uniju. „Ona se zaklinje u sportsku diplomatiju, nju je oblikovala u instrument, ali još uvek nije delovala uz pomoć nje ili jeste, ali samo u krajnje ograničenoj meri.“

Rasprava o osvetljenju u duginim bojama tokom Evropskog fudbalskog prvenstva prošlog leta pokazala je koliko su u međuvremenu ljudska prava važna i na dnevnom redu sportskih takmičenja. „Odnos sporta i politike upravo se nanovo uravnotežuje, o njemu se nanovo pregovara“, kaže Mitag. „Kojim smerom će to krenuti i gde će završiti, to još nije jasno.“ Diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu mogao bi da pruži prve informacije o tome. Za Čarlsa Bojkota u 19. veku stvar se završila porazom: pritisnut bojkotom seljaka morao je da napusti Irsku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.