Španska groznica

Dva voza u Španiji jure jedan prema drugom i kao da niko ne može da ih zaustavi. Tu sliku o tvrdoglavosti i nepopustljivosti, kako Madrida, tako i Barselone tokom ove krize, mediji su prethodnih sedmica širili do iznemoglosti. Sada su se vozovi sudarili punom brzinom. Katalonija je proglasila nezavisnost, a španski Senat je odobrio ozloglašeni paragraf 155, koji predviđa razvlašćenje katalonske vlade i ukidanje autonomije.

Bez sumnje je to istorijski dan u istoriji Španije. Ili da neutralnije formulišemo, dan koji označava jedan duboki rez. U istoriji tog regiona četiri puta je bilo proglašavano nešto poput „Katalonske Republike“ ili „Katalonske države“. Prvi put u 17. veku za vreme ustanka žetelaca, pa onda za vreme prve španske republike 1873. godine, i zatim dva puta u vreme druge španske republike, uoči španskog građanskog rata, 1931. i 1934. godine. U svim tim slučajevima nije se radilo u proglašenju potpune nezavisnosti, već o proglašenju samostalne katalonske države unutar federalno zamišljene Španije. Većina tih katalonskih „nezavisnosti“ nije trajala duže od nekoliko dana.

Rahoj doprineo zaoštravanju krize

Utoliko je više začuđujuće ovo aktuelno, prvo pravo proglašenje nezavisnosti Katalonaca. Čovek se pita kako je to moguće. Zašto baš sada, 2017. godine, u okviru jedne demokratske, pravne države, koja garantuje široka autonomna prava i koja Kataloncima osigurava – unutar Evropske unije – mir i blagostanje?

Da bi se odgovorilo na to pitanje potrebno je najpre baciti pogled na Španiju, ali ne isključivo na nju. Način na koji vladajuća konzervativna stranka u Madridu, koju predvodi Marijano Rahoj, bez imalo smisla za empatiju i osetljivost diplomatije, isključivo paragrafima pokušava da zaustavi tu jedinstveno krizu u Španiji, svedoči o zastrašujućem nedostatku mašte. Rahoj nije dorastao svojoj funkciji. Najkasnije od 2010. godine, kada je španski Ustavni sud na njegov nagovor oborio aktuelizovani status katalonske autonomije iz 2006. godine, u velikoj meri je doprineo zaoštravanju krize.

Mediteranska Severna Irska?

Kada se traže uzroci problema i odgovorni, naravno da mora da se pogleda i Barselona. Katalonski političar Luis Rabel nedavno je osvrćući se na referendum u Škotskoj upozorio: „Da ne zaspimo sa snom o Škotskoj, a onda se probudimo u Severnoj Irskoj“. Narednih dana će se videti da li će populistički propagandisti jednostrane i ilegalne nezavisnosti, Kataloniju pretvoriti u mediteransku Severnu Irsku. Tome se niko ne nada, ali toga bi se trebalo pribojavati.

Najkasnije na ovom mestu, uspavanim političarima EU bi trebalo da postane jasno da se ovde više ne radi o isključivo španskom problemu. Nova vrsta „španske groznice“ u formi jednostrano proglašene nezavisnosti, mogla bi da utiče i na druge zemlje EU. EU ne može stalno da okreće glavu, kao u slučaju Škotske i sada Katalonije. Konačno bi morala da otvori „kutiju za prvu pomoć“ i da konstruktivno doprinese rešavanju problema, kada je, kao u slučaju Španije, centralna vlada potpuno preopterećena.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android