Šok nakon Bregzita
12. januar 2021.
Mala scena u trajektnoj luci Huk of Holand bolje objašnjava Bregzit od svih izjava političara proteklih meseci: carinik oduzima britanskom vozaču paketić sa sendvičima zamotanim u aluminijsku foliju.
„U Evropsku uniju više ne smete da unosite određenu hranu, kao što je meso, voće, povrće, riba i slično“, objašnjava carinik šokiranom vozaču.
„Mogu li dar da zadržim hleb namazan maslacem, ako izvadim šunku“, pita putnik.
„Ne, sve se oduzima“, kaže carinik. „Dobrodošli u Bregzit, sorry…“
-pročitajte još: Bregzit pod jelkom
Neočekivane posledice?
Od prošlog vikenda britanski mediji puni su izveštaja o navodno neočekivanim posledicama sporazuma o Bregzitu. „Dejli mejl“ se žali na „Bregzit-birokratiju u lukama“ i pokazuje prazne police u prodavnicama u kojima nedostaje salate, karfiol ili pomorandže.
Iz Pariza, trgovinski lanac „Marks i Spenser“ javlja o problemima na odeljenjima sa hranom, jer svoje proizvode više ne sme da izvozi u Evropsku uniju. Predstavnici proizvođača u TV-emisijama zahtevaju dodatne pregovore s Evropskom unijom.
Nadležni ministar Majkl Guv istovremeno upozorava da se tokom sledećih nedelja očekuju „značajne smetnje na granicama“, jer će više kamiona naići na strože kontrole.
Trajektne luke kao što je Kale zabeležile su od Nove godine samo četvrtinu uobičajenog prometa. Čim se isprazne skladišta popunjena pre kraja prošle godine i transport ponovo dođe na uobičajeni nivo od 10.000 kamiona, na severnofrancuskoj obali verovatno će biti većih poteškoća.
Špediteri obustavljaju usluge
Francuska policija već je upozorila da će strogo kontrolisati da više nema prelaznog vremena. Vlasnik trajekta DFDS javlja da već sada brojni kamioni ne mogu da budu propušteni zbog nedostatka dokumenata ili zbog neodgovarajućih dokumenata.
Dostavljač paketa DPD je do sredine nedelje obustavio dostavu paketa u EU, dok se ne razjasni kako može da radi prema novim načelima. Neki špediteri su takođe obustavili rad, jer njihovi vozači nisu dorasli novim uslovima rada i dužini čekanja.
Jedno preduzeće koje se specijalizovalo za prekograničnu onlajn-trgovinu očekuje da će korisnici tek tokom idućih nedelja da shvate šta za njih znače nova pravila nakon Bregzita s promenom obračuna PDV-a i drugim propisima.
„U prvim nedeljama vidimo samo vrh ledene sante“, kaže stručnjak za trgovinu Martin Palmer iz firme „Hurikejn“. Naročito su pogođena preduzeća koja Veliku Britaniju koriste kao bazu za distribuciju robe po Evropskoj uniji.
Farmerke iz Bangladeša, recimo, moraju prilikom uvoza u Veliku Britaniju da budu ocarinjene, a ubuduće, zbog novih pravila o poreklu robe, mora da bude plaćena carina i prilikom izvoza tih farmerki u EU – jer one nisu 50 odsto proizvedene u Velikoj Britaniji, kako zahtevaju nova pravila.
Takva onlajn-prodaja odeće i tehničke robe verovatno se više neće isplatiti. Čak je i tradicionalna britanska firma „Džon Luis“ za sada obustavila isporuku robe u EU, isto kKao i tradicionalno londonsko preduzeće „Fortnum i Mejson“ svoje čajeve i poznatu marmeladu od pomorandži.
Administrativna noćna mora
Pre Božića britanske poreske vlasti objavile su da očekuju dodatne troškove za britansku privredu od oko sedam milijardi funti godišnje. To je suma koja je otprilike ista kao što su bile britanske uplate u budžet EU.
U svakom slučaju, moraju da se prave carinske deklaracije ako neka zemlja napusti carinsku uniju sa Evropskom unijom. Uz to, tu su i deklaracije o poreklu robe, veterinarske potvrde, certifikati o standardima proizvodnje i drugo. Udruženja privrednika ocenjuju da je ovo logistička i administrativna „noćna mora“.
„To je najveća promena u trgovinskim odnosima između susednih zemalja – i to od danas do sutra“, kaže trgovinski stručnjak Dejvid Henig iz „Ju-Kej trejd-foruma“. Vlada je s jedne strane upozoravala na probleme, a s druge strane predstavnici privrede nisu shvatali da je EU osnova njihove slobodne trgovine sa Evropom, kaže Henig.
„Doći će do prilagođavanja“, prognozira Henig. „Neki izvoz već sada je obustavljen, drugi će biti kasnije obustavljen zbog rasta troškova i birokratskog opterećenja. Prilagođavanje je neizbežno i deo toga će se videti tek za nekoliko godina“, očekuje Henig.
On smatra da će auto-industrija napustiti Veliku Britaniju kad britanska proizvodnja postane neisplativa nakon što budu otpisane investicije u Velikoj Britaniji. Henig očekuje takođe da će se talasi posledica Bregzita osećati pet do deset godina u britanskoj privredi.
Privreda zahteva dodatne pregovore
Henig smatra da bi vlada u Londonu morala više da pomogne preduzećima i da pregovara sa EU o pojednostavljenim procedurama na granicama. Ali, on ipak smatra da je nemoguće promeniti suštinu potpisanog sporazuma, kako to zahtevaju udruženja privrednika. „Uvek je bilo jasno da će nastupiti veliki problemi.“
Na prvoj raspravi u Evropskom parlamentu u ponedeljak postalo je jasno da trgovinski sporazum s Velikom Britanijom neće propasti zbog ratifikacije. Predsednik odbora za trgovinu Bernd Lange najavio je da u EP nameravaju da temeljno pročitaju sporazum na 1.200 stranica i da je on zadovoljan sporazumom.
I Evropska komisija je hvalila postignuti sporazum i održanje unutrašnjeg tržišta, pre svega fer-konkurencije. A Leon Delvo, iz generalne direkcije za trgovinu ponovio je: „Ovo je samo sporazum o slobodnoj trgovini. I druge ponude su bile na stolu, ali Britanci su se odlučili za najmanje ambiciozan sporazum.“