Škoti između Bregzita i novog referenduma
12. oktobar 2016.Bivši britanski premijer Harold Vilson jednom je primetio da je sedam dana ogroman period u britanskoj politici. Ako je tako, onda su tri meseca čitava večnost. To bi najbolje morala da zna sadašnja premijerka Tereza Mej koja je u julu, tek sveže izglasana, došla u Edinburg i govorila o „specijalnoj vezi" Škotske i Engleske.
Danas više nema razmene toplih reči između premijerke Mej i pokrajinske šefice vlade Nikole Sterdžon. Na partijskom okupljanju torijevaca je Mej rekla da „nikada neće dozvoliti da nacionalisti sa separatističkim težnjama podriju ovu dragocenu uniju". Sterdžon je odgovorila da premijerka očigledno ne razume strahove Škota zbog napuštanja Evropske unije.
Sve se glasnije priča o tome da bi Bregzit mogao da bude povod za novi referendum o škotskoj nezavisnosti. To će svakako biti glavna tema među 3.000 delegata Škotske nacionalne partije koji se okupljaju u četvrtak u Glazgovu. Na prvi pogled Bregzit deluje kao dar sa neba za škotske nacionaliste. Jer većina Britanaca jeste glasala za izlazak iz EU, ali je većina Škota – baš kao i Severnih Iraca – bila za ostanak.
Oprezna liderka
Čak i mnogi Škoti koji su na referendumu 2014. podržali ostanak u Velikoj Britaniji sada se zalažu za novi referendum. Izlazak iz EU posebno plaši srednju klasu. Tako je u dobrostojećem Edinburgu skoro tri četvrtine birača bilo protiv Bregzita. Ali početno uzbuđenje je splasnulo. Ankete kažu da Škoti o otcepljenju od Kraljevstva razmišljaju slično kao pre dve godine – oko 55 odsto je protiv toga. Više od polovine njih uopšte ne želi novi referendum.
Propali referendum o otcepljenju je preporodio Škotsku nacionalnu partiju (SNP), iako je iz tog glasanja izašla kao gubitnik. Broj članova partije se učetvorostručio na preko 100.000. Većina tih ljudi smatra da bi teškoće s kojima se može suočiti Velika Britanija bile dobra prilika da Škoti još jednom glasaju o otcepljenju. S druge strane, oko 30 odsto članova stranke i sami su glasali za izlazak iz EU.
Nikola Sterdžon važi za ženu koja dobro vaga svoje reči. Ona je za sada rekla da se novi referendum razmatra. Najavljeno je i osnivanje komisije koja bi trebalo da odgovori na ekonomske dileme u slučaju otcepljenja Škotske. Smatra se da je upravo pitanje valute – Škotskoj je poručeno da ne bi mogla da zadrži funtu ni da uvede evro – odlučilo prošli referendum.
Svoj pragmatizam je Sterdžon pokazala i imenovanjem Majkla Rasela za svog ministra za Bregzit. Ovaj je ubrzo signalizirao da su Škoti spremni da saslušaju London i pomenuo mogućnost da Škotska ostane deo zajedničkog evropskog tržišta te da dozvoli slobodan promet ljudi i nakon izlaska iz EU. Ta je mogućnost izgleda već pokopana. Premijerka Mej je rekla da nema opt-outa (izuzeća) za Škotsku, niti da taj deo Kraljevstva ima pravo veta kada se radi o istupanju iz EU. Postupak prema članu 50 Evropskog ugovora treba da počne u martu sledeće godine.
Nema ekonomskog plana
Koliko god Tereza Mej podsećala Škote na za njih omraženi period tačerizma, ona je uspela da uvede Nikolu Sterdžon u tešku političku dilemu. Šefica škotskih nacionalista, naime, ima samo dve mogućnosti: ili će organizovati novi referendum o otcepljenju sa neizvesnim šansama na uspeh (i morati da ode u slučaju poraza); ili će kusati supu koju servira London i podneti sve posledice izlaska iz EU.
Bregzit politički čini škotsku nezavisnost atraktivnom, ali otvara nove ekonomske nepoznanice. Oko dve trećine robne razmene odvija se sa Engleskom. „SNP mora najpre imati kredibilne odgovore na pitanja valute i finansija. Ali oni su u tome očajni. Teško će probuditi poverenje da su taj posao završili", kaže za DW škotski politički komentator Endrju Tikel.
Pri tome SNP više nema glavni ekonomski adut iz 2014. godine. Tada je biračima govoreno da će nezavisna Škotska puniti svoj budžet iz podvodnih rezervi nafte. To danas nije pametno pominjati jer je cena sirove nafte već mesecima u slobodnom padu. Prošle godine je u budžet na taj način stiglo tek 60 miliona funti (pre pet godina se radilo o 11 milijardi). Deficit u škotskom budžetu narastao je na 9,5 odsto BDP, dok je Britanija na pristojna 4 odsto deficita.
Veruje se da će odluku o eventualnom referendumu doneti Nikoa Sterdžon i njen suprug, glavni operativac partije Piter Marel. Bivši lider Aleks Salmond prognozirao je da će glasanje biti 2018. godine. Mnogi stariji članovi partije nove glavobolje primaju opušteno – jer oni pamte godine tavorenja u opoziciji. Danas je SNP barem neupitno vladajuća partija u Škotskoj iako nezavisnu državu i dalje samo sanja.