Đukanović postaje evroskeptik

Već je sama najava dolaska visokog zvaničnika Unije značila da će Evropska komisija gotovo izvesno preporučiti Evropskom savetu da na svom decembarskom samitu odredi Crnoj Gori datum za otvaranje pristupnih pregovora. Takav epilog svi akteri na crnogorskoj političkoj sceni nastoje da predstave kao svoj uspeh, iako razloga za preterano zadovoljstvo nema ni u Podgorici ni u Briselu. Jer, i File će svojim domaćinima jasno predočiti niz nedostataka i slabosti koje Crna Gora nije otklonila, iako se to od nje tražilo u vidu „sedam zapovesti“. Čak je i crnogorski vicepremijer Duško Marković ovih dana nevoljno priznao da nije dovoljno urađeno u borbi protiv korupcije.                                                                                                                                                                                                          

Rastu izazovi i obaveze

Dakle, od naredne sedmice Crnoj Gori predstoji naporniji deo posla u evropskim integracijama. Jer, sa približavanjem Uniji, zahtevi, obaveze i izazovi postaju veći i složeniji. Ta će država morati da učini iskorake koje je napravila Hrvatska u poslednje dve godine, što već nailazi na otpore.

Evropski entuzijazam najpre je počeo da napušta bivšeg premijera i lidera vladajuće Demokratske partije socijalista Mila Đukanoviuća, koji je rekao da „njegova stranka nikog neće isporučivati kao žrtvu u procesu integracija“, kao i da „Uniji predstoji period temeljne unutrašnje konsolidacije“. To se u političkim krugovima u Podgorici protumačilo kao poruka vladi premijera Igora Lukšića da ne hrli ka EU.

Izvršni direktor nezavisnog nedeljnika „Monitor“ Milka Tadić-Mijović kaže za Dojče vele da su razumljivi Đukanovićevi strahovi od Unije. „Zato što je Đukanović naučio da vodi zemlju bez ikakve kontrole, a ako budemo deo EU ipak će morati da se uspostave određene kontrole. S druge strane, Đukanović je monopolista. Njegovi monopoli padaju sa ulaskom u EU. Njegovi biznisi padaju sa ulaskom u EU“, ističe ona i dodaje da je, ipak, kasno za otklon od evropskog puta.

Teška „evropska tranzicija“

Sličan je stav bivšeg jugoslovenskog diplomate Svetozara Jovićevića. „Ne odbacujem mogućnost da će vlast, kao što je to činila u mnogim stvarima, kada vidi da joj to ne odgovara zbog očuvanja vlasti, ili, još preciznije, očuvanju pojedinačno stečenih materijalnih i drugih pozicija, kada vidi da ne može da manipuliše evropskim institucijama kao što to često radi unutar Crne Gore, onda će ona sigurno pokušati da napravi distancu ili da simulira taj proces. Ali, ne verujem da se, kada se uđe u to kolo, može iz njega tako lako izaći“, ocenjuje Jovićević.

U svakom slučaju, odluka da „pravosuđe i temeljna prava“ bude prvo poglavlje koje će biti otvoreno u procesu pregovora između Evropske komisije i Crne Gore, uz stalni zahtev za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, predstavljaće težak izazov i zahtevati ozbiljan politički napor u „evropskoj tranziciji“ zemlje.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                

Autori Mustafa Canka, Ulcinj
Odg: urednik: Nemanja Rujević