Bilo je krajnje vreme da se dođe do kompromisnog rešenja u sporu oko pojma „Makedonija". Više od 25 godina sve strane uveravaju kako su voljne i sposobne da to učine. A kada bi izgledalo da je dogovor tu, povlačili bi se i govorili kako bi oni zaista hteli da se postigne kompromis ali nikako taj kompromis koji je sada na stolu, baš danas, baš u ovom trenutku, baš u ovoj pregovaračkoj rundi.
S posebnom strpljivošću je američki diplomata, Metju Nimic pokušavao da još ranih 90-ih posreduje u ovom sporu. Razumljivo je da su u fokusu glavni akteri: grčki levičarski premijer Aleksis Cipras i njegov makedonski kolega Zoran Zaev. No, u Atini se povremeno u nezavisnim izvorima čuje kako ovaj istorijski kompromis možda (takođe) nosi Nimicov pečat.
Tu su još mnoge prepreke
Nakon pregovora je uoči pregovora. Istina je da su za početak Zaev i Cipras odradili ogroman posao kako bi se sproveo sporni sporazum, uprkos svim protivljenjima iz sopstvenih redova, kako u Skoplju tako i u Atini. Ali, đavo se krije u detaljima. Mnoga pitanja su još uvek nerešena. Hoće li zaista ime „Severna Makedonija“ biti podnošljivo? Da li premijer Zaev ima odgovor na politiku blokada od strane predsednika države Đorđa Ivanova u Skoplju? Može li levičarski premijer Cipras bez parlamentarne većine ostati na funkciji? Ko sme da proizvede više makedonskog vina i kako će biti zaštićena prava na brend? Na sva ova pitanja bi trebalo pronaći ubedljive odgovore – što pre to bolje.
U Grčkoj se u međuvremenu formira otpor navodnoj rasprodaji grčke Makedonije. Na ulice izlaze desetine hiljada, a ranih devedesetih su na ulicama protestovale stotine hiljada ljudi. Simpatizeri desno ekstremističke „Zlatne zore“ su preko društvenih mreža objavili kako je njihova partija druga najjača politička snaga u zemlji, iako ovakve tvrdnje nemaju uporišta u aktuelnim istraživanjima. Odlučujuće pitanje zapravo glasi: da li bi nakon moguće promene vlade u Atini, sporazum o Makedoniji mogao da bude doveden u pitanje. U ovom trenutku malo toga govori u prilog ovoj tezi.
Istina je da vodeći konzervativni opozicioni lider, Kirijakos Micotakis uverava svoje pristalice kako će „sve učiniti da spreči usvajanje sporazuma u parlamentu“. On nije pomenuo da bi, kada bi došao na funkciju premijera, srušio kompromis. Možda Grčka preživljava novo izdanje političkog trilera u kojem šef vlade respektuje međunarodni sporazum koji je, dok je bio u opoziciji, proklinjao. Tako je bilo i prije tačno četiri godine: u januaru 2015. Cipras, šef radikalno levičarske partije Siriza, osvojio je parlamentarne izbore u Atini na osnovu obećanja da će okončati diktate međunarodnih kreditora za pojačanim merama štednje. Ali, na kraju je sve ispalo drugačije.
Reorganizacija političkog sistema u Grčkoj
Bilo kako bilo, Cipras može da tvrdi da je birače molio da mu daju novi mandat za njegovo okretanje ka realizmu i da ga je i dobio – reizborom u septembru 2015. A veliki taktičar neće da sporazum oko Makedonije iskoristi samo u unutrašnjepolitičku svrhu: takozvani progresivni parlamentarci iz svih partija, bilo da su umereni levičari, socijaldemokrate ili socijalno orijentisani liberali bi trebalo da pojačaju redove Sirize, kako bi se usprotivili nacionalistima i onima koji večito žive u prošlosti. I to najpre u implementaciji sporazuma o Makedoniji u Grčkoj. A potom i na evropskim izborima u maju.