„Čvrsta ruka“ – da li je to rešenje za BiH?

Međunarodna zajednica, koja je Bosni i Hercegovini i nametnula Dejtonski ustav, mora da reaguje tamo gde država nema ingerencije, ocenjuju analitičari sa kojima je DW razgovarao nakon uklanjanje table s imenom ratnog zločinca Radovana Karadžića sa studentskog doma na Palama.

-pročitajte još: Dejton je okončao rat, ali nije doneo mir

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko nedavno je zapretio lideru Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradu Dodiku sankcijama Evropske unije ako tabla s imenom Radovana Karadžića ne bude ukonjena sa javne institucije. Postavljanje table u vreme dok se protiv prvog predsednika Republike Srpske vodio sudski postupak, smatralo se „populističkim potezom“ Milorada Dodika, ali preživele žrtve zločina koje su počinili Karadžić i njegovi saučesnici nisu imale razumevanja za takvu vrstu populizma.

„Ne verujem da je tabla s imenom ratnog zločinca uklonjena iz moralnih pobuda. Pre će biti da je tu reč o pritisku međunarodne zajednice i Inckovoj pretnji sankcijama. Kad god ih neko na taj način natera, oni su poslušni“, kaže predsednica udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepe, Munira Subašić.

Uklanjanje table zatražila je i ćerka Radovana Karadžića, Sonja Karadžić-Jovičević. „Politički je naivno i kratkovido verovanje da je tabla s imenom Radovana Karadžića na studentskom domu u Palama stvarni i jedini razlog poslednjih dešavanja. Tabla je samo sredstvo zabrinjavajućih zakulisnih radnji“, rekla je Karadžić-Jovičević.

„Plemenske kabadahije razumeju samo logiku sile“

Zasluge za uklanjanje table sa imenom ratnog zločinca sa javne institucije analitičari pripisuju prvenstveno Inckovoj pretnji, ali i „povoljnijim“ međunarodnim okolnostima. Oni veruju da bi uloga međunarodne zajednice, oličena u kancelariji visokog predstavnika (OHR) i drugim institucijama mogla da bude ojačana nastupanjem administracije novog američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji dobro poznaje balkanske prilike, posebno situaciju u BiH.

„Bosanskohercegovačke plemenske kabadahije su prvih deset godina sprovođenja Dejtonskoga sporazuma pokazale kako sležu ramena pred logikom sile. I zahvaljujući tome je BiH prvih deset posleratnih godina imala stalnu uzlaznu liniju. Onog časa kad se svet, SAD pre svega, okrenuo drugim neuralgičnim svetskim tačkama, očito zbog procene da je ovde ostvaren minimum pretpostavki za samostalno upravljanje zemljom, širom su otvorena vrata ponovnom dizanju glave onih koji su još uvek živeli u nadi kako bi u takvim uslovima mogli da dovrše ono što im je bio i osnovni ratni cilj“, kaže za DW akademik Slavo Kukić.

-pročitajte još: Dodikova većina se topi

Povratak bonskih ovlašćenja

Prema njegovim rečima, svet je konačno shvatio da će morati da primeni sredstva koja je koristio i do 2005. godine, uključujući i tzv „bonska ovlašćenja“, ukoliko želi da pruži ključan doprinos upostavljanju trajne stabilizacije u BiH.

„I na primeru studentskog doma na Palama pokazuje se da je i sam osećaj takvog zaokreta međunarodne zajednice bio dovoljan za promenu taktike balkanskih kabadahija. Za sada reaguje Dodik, ali ne sumnjam da će ušima klepnuti i ostali, Čović posebno. I zato molim boga da svet takve namere pokaže u još otvorenijoj formi – uključujući i mogućnost stavljanja van snage partija koje svoju moć grade na nacionalizmu, mržnji i netrpeljivosti. Jedino to može da dovede do drugačije, funkcionalne BiH“, zaključuje Kukić.

Sporni istupi Dodika i Čovića pred Savetom bezbednosti

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Sead Turčalo smatra da bi eventualni pritisak međunarodne zajednice na političke lidere trebalo da bude usmeren ka kreiranju puta BiH ka Evropskoj uniji. On veruje i da je nedavni istup nacionalnih lidera Milorada Dodika i predsednika Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine (HDZ BiH) Dragana Čovića pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih navija „otvorio prostor“ za aktivnije delovanje međunarodne zajednice.

Tada su, ocenjuje, iznesene neprimerene kvalifikacije i neosnovane optužbe na račun visokog predstavnika Valentina Incka. Takav istup, posebno onaj Milorada Dodika, osudila je većina ambasadora država članica Saveta UN, a ambasadori Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država pružili sz nedvosmislenu podršku šefu OHR.

„Prostor koji se otvorio nastupom Dodika i Čovića pred Savetom bezbednosti, međunarodna zajednica može da iskoristi da ponovno testira upotrebu ovlašćenja visokog predstavnika, u prvom redu po pitanju zakona o zabrani negiranja genocida. Pored toga, tu je i pitanje Izbornog zakona koji bi trebalo da u sebi inkorporira zahteve sadržane u presudama Evropskog suda za ljudska prava, a ne da dovede do dalje etnizacije izbornog sistema i države“, smatra Turčalo.

-pročitajte još: SDA na prekretnici: dekonstrukcija etničkog principa?

Bajden dolazi

Analitičari ocenjuju da je podrška OHR, ali i drugim institucijama međunarodne zajednice u BiH, postala konkretnija nakon signala iz Vašingtona da bi nova američka administracija, sa Džozefom Bajdenom na čelu, mogla aktivnije da se uključi u rešavanje bosanskohercegovačkih pitanja. Oni podsećaju da Dejtonska BiH ima ugrađene sisteme zaštite „vitalnih nacionalnih interesa“, ali ne i mehanizme za otklanjanje blokada. Zato se već godinama ne sprovodi presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Sejdić i Finci“, dok su korupcija i jačanje ekstremnih desničarskih organizacija „rak rana“ bosanskohercegovačkog društva.

Turčalo, međutim, ne očekuje da će Bajdenova administracija staviti Bosnu i Hercegovinu u vrh svojih strateških prioriteta. „Ono što će se ipak promeniti s novom američkom administracijom, u kojoj značajan broj ključnih osoba, počevši od samog predsednika, odlično poznaje region, jeste da će to olakšati delovanje drugim akterima na terenu. Pritom mislim na EU, pa i Kancelariju visokog predstavnika, ali pod uslovom da ključne zemlje Unije, poput Nemačke, pokažu manje neodlučnosti kada je u pitanju vršenje pritiska na destruktivne političke aktere do nivoa njihove potpune izolacije, kroz ekonomske sankcije i ograničavanje putovanja u Uniji“, naglašava Turčalo.

Dugodišnja iluzija međunarodne zajednice

Magistarka političkih nauka iz Banjaluke Tanja Topić kaže da je vera međunarodne zajednice u zrelost političara BiH i njihovu spremnost da preuzmu odgovornost za procese u državi „bila iluzija“.

„Kao rezultat te naivnosti dobili smo jedan bezobrazan i ignorantski odnos, posebno kada govorimo o ratnim zločinima i suočavanju s prošlošću. I godinama je taj odnos prepuštanja uloge domaćim vlastima bio isplativ lokalnim liderima, jer su radili šta su hteli. Istovremeno, prelazak iz ’dejtonske’ u ’briselsku fazu’ umanjio je korišćenje bonskih ovlašćenja čime je otpočelo omalovažavanje i potcenjivanje Kancelarije visokog predstavnika. Kako nisu primenjivane ozbiljne sankcije, domaći političari su se ušuškali u bahatost“, kaže Tanja Topić.

Sagovornica DW zaključuje da su pretnje sankcijama, uključujući zabranu putovanja u EU i eventualno blokiranje računa, „ozbiljno zabrinule“ političare BiH, koji sada drugima prepuštaju da ih „izvlače iz živog blata“, kako je to za Milorada Dodika učinila ćerka Radovana Karadžića, Sonja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android