Čudovište u izlogu

I širok i dubok je krvavi trag koji je iza ovog starca ostao u Bosni i Hercegovini. Apsolutni gospodar rata na strani bosanskih Srba bio je pre 25 godina u zenitu moći, a sada je u potpunoj vlasti svoje bolesti. Verovatno će uskoro umreti. Zato je možda ravnodušan prema presudi – ionako se ni za šta ne kaje. Njegovi ispadi u sudnici u potpunom su skladu sa pređašnjim izjavama da je Haški tribunal „satanistički sud“.

Ratko Mladić odbija da prihvati stvarnost, isto kao i srpski šovinistički krugovi u BiH i Srbiji. Za njih je, kao što se zna, Haški tribunal politički instrument protiv svih Srba. Tako implicitno negiraju individualnu krivicu svog „junaka“ i njegovih kompanjona. Tako uzimaju za ideološke taoce većinu normalnih srpskih građana.

Čak i ako se s pravom kritikuje povremena nedoslednost Haškog tribunala, uopšte nije sporno da bivši general zaslužuje i proces i presudu posle svega što se 1992-95. i po njegovoj volji desilo u BiH. Šteta je samo što zgrada suda nije u Sarajevu, Beogradu ili Banjaluci već u Hagu. Iz blizine bi bilo vidljivije kako „junak“ biva ograničenim i banalnim čudovištem. Kako nije u stanju da izrekne makar reč kajanja ili žaljenja. On nema ništa da kaže porodicama svojih žrtava, čak ni porodicama sopstvenih ubijenih vojnika. Kada bi Ratko Mladić mogao još jednom da bira, on bi izabrao da bude Ratko Mladić.

I neka ga je stigla pravda.

Naprosto je s onu stranu svakog civilizovanog ponašanja ubijati goloruke ljude, mladiće i starce. Varvarski je godinama bombardovati čitave gradske četvrti i tretirati civile kao predmet sadističke zabave snajperista. Zastrašujuće je mnogo mržnje u izjavi o „oslobođenju“ Srebrenice i „osveti Turcima“. Suludo je i izuzetno opasno glavne misli iz 1389. postaviti kao raster za stvarnost godine 1995.

Ratko Mladić je za mene od početka bio ideološki zaslepljena vojna pesnica ekstremnog srpskog šovinizma koja se samo dobro razume u zanat sejanja smrti. Tadašnji propagandisti tog šovinizma – kao aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić – danas su cenjeni državnici.

Za žrtve se neće puno promeniti. Mladić je za njih oduvek bio cinični zločinac. Jedina satisfakcija biće im zvanična sudska potvrda njihovog mišljenja.

Za mnoge svoje bivše vojnike, kao i brojne bosanske Srbe, Mladić ostaje i junak i žrtva „antisrpske zavere“. Taj predložak će biti dobrodošao i bošnjačkim nacionalistima kako bi govorili o „genocidnim Srbima“. I za jedno i za drugo će se pobrinuti populistički političari koji u postfaktičkoj epohi doživljavaju novi procvat i na Balkanu. To je zabrinjavajuće jer bez sveobuhvatnog razumevanja i sporazuma između bošnjačkih i srpskih političkih elita neće biti održivog koncepta za budućnost Bosne i Hercegovine.

Bojim se da ova presuda čudovištu stavljenom u izlog Haškog suda i svetske javnosti neće zadovoljiti dugo gomilanu žeđ za pravdom u zemlji koja je mentalno još uvek zarobljena u ratnim devedesetim. Mladića je pravda stigla, ali da li je presuda i znak nade za BiH? Za tako nešto je, čini mi se, ipak prekasno.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android