Čovek koji mora da kaže

Kruti nemački demohrišćani nisu poznati po tome da postaju zvezde Jutjuba. Ginter Etinger (63) je izuzetak. Milioni ljudi su pogledali njegov govor na engleskom, na jednoj konferenciji Univerziteta Kolumbija u Berlinu. Četiri minuta se Etinger te 2009. borio da sa papira pročita makar jednu englesku reč kako valja. Budući komesar EU za energetiku nije mogao da prelomi čak ni reč „energy". Tako je postao poznat van granica Nemačke kao „čovek s akcentom", kako ga je nazvao Noje cirher cajtung.

Ali slabo baratanje engleskim spada u oprostive grehe Gintera Etingera. To nije ni prvi ni poslednji put da mu je njegov nespretni ili brzopleti jezik doneo podsmeh, kritike ili negodovanje. Novinari koji prate demohrišćane i partijske kolege već imaju sopstveni sleng za to – „pravi Etinger". Misli koje drugima ne bi pale na pamet, Etingeru padnu, pa ih još i kaže, ali se uvek nekako provuče.

Kinezi znaju sa ženama…

Recimo 2007. godine, tek je izabran za premijera bogate pokrajine Baden-Virtemberg, Etinger treba da održi govor u čast preminulog Hansa Filbringera koji je svojevremeno bio dugogodišnji premijer pokrajine. Etinger hvali pokojnika između ostalog i kao „protivnika nacionalsocijalističkog režima". Kvaka je u tome – a to u Nemačkoj svako zna – što je Filbringer i najuren sa funkcije kada se saznalo da je uredno bio član nacionalsocijalističke partije i da je tada, kao sudija, izricao i zahtevao smrtne kazne. Tek kada je kancelarka Angela Merkel žestoko pritisla Etingera ovaj se ogradio od sopstvene izjave.

Krajem prošlog oktobra Etinger govori pred privrednicima u Hamburgu i više puta Kineze naziva „kosookima" i „kosouhima" (u nemačkom originalu to zvuči još bezobraznije jer Nemci kažu Schlitzauge, bukvalno – šlicooki). Zbog toga je protestovao i zvanični Peking. Doduše, u tom je govoru Etinger i pohvalio Kineze jer se ne bakću previše jednakošću polova: „Prošle sedmice su kod nas bili kineski ministri, na godišnjem samitu Kina-EU. Devet muškaraca, jedna partija. Nema demokratije, nema zastupljenosti žena – ispravno. Svi tamnoplava odela, svi začešljani sleva na desno, zalizani crnom kremom za cipele." Pa se onda govornik još požalio da nam svima preti obavezni homoseksualni brak.

Stvar je morao da spašava šef Evropske komisije Žan-Klod Junker koji je naterao Etingera da relativizuje svoje izjave. Ovaj se pravdao da je govorio kolokvijalno, ali da nije nameravao nikoga da uvredi. Nemačke socijaldemokrate misle da Etinger nije dostojan funkcije u Briselu.

Neugodna pitanja

Poslednji verbalni ispadi daju poslanicima Evropskog parlamenta dovoljno materijala da izrešetaju Etingera kritičkim pitanjima. No to, kao i većina stvari koje radi Evropski parlament, imaće tek simbolični karakter. Jer bez obzira na negodovanja, Junker je Etingera već postavio za novog komesara za budžetska pitanja i potpredsednika Evropske komisije. To je ogroman rast moći za Nemca koji se do sada bavio digitalnim tržištem.

Pre nekoliko dana je deset nevladinih organizacija napisala evroparlamentarcima otvoreno pismo u kojem iskazuju sumnju da je Etinger podesan za tako visoku funkciju u okviru briselske administracije. On je „u prošlosti više puta iznosio rasističke, seksističke i homofobne opaske", navodi se u pismu.

Biće reči i o događaju iz maja kada je Etinger leteo privatnim avionom Klausa Mangolda, ranijeg menadžera Dajmlera koji važi za ruskog lobistu. Iako je komesarima zabranjeno da primaju poklone u vrednosti većoj od 150 evra – a let je svakako skuplji – Etinger se izgovorio time da drugačije nije mogao da stigne na radnu večeru sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Budimpešti. A Mangold je, zgodno, leteo baš tamo.

Etingera ionako bije glas da je previše blizak moćnicima iz sveta industrije. To je bio slučaj i kada je, na početku briselske karijere, bio zadužen za energetiku. Green peace mu je prebacivao bliskost sa lobistima atomske energije. Manje od deset odsto njegovih sastanaka u Briselu otpada na predstavnike nevladinih organizacija.

Što na um…

Sve što mu se može zameriti nije pomutilo pozitivne strane. Priča se da je Etinger, kao malo koji političar, stručan u onome što radi, predan poslu i detaljima. To su svojevremeno pohvalili čak i Zeleni u Evropskom parlamentu. Nedeljnik Špigel je 2011. pisao da Etinger u Briselu ima posao koji mu u potpunosti paše. To ceni i Junker koji je napredak Etingera u hijerarhiji opravdao njegovim „velikim političkim iskustvom" i „profesionalnošću".

Doduše nije čudo da u javnosti to ne nailazi na oduševljenje. Dok se „profesionalnost" i predanost poslu vide tek tamo negde, u četiri briselska zida, u javnost uvek isplivava provokativni, opušteni Etinger koji ne haje mnogo za kritike. Još je bio premijer u svom rodnom Štutgartu kada su u javnost procurele vesele fotografije sa jedne večeri na kojoj je očito bilo malo više alkohola. „To je bilo van osnovnog radnog vremena", odvratio je Etinger.

Čak ni nakon afere sa „kosookima" Etinger ne uspeva da sputa svoj jezik. Krajem novembra je rekao da je Evropa jedinstvena u svetu, da na drugim kontinentima nema ni izbliza toliko saradnje među različitim narodima. „Samo na australijskom kontinentu ima više saradnje, ali tamo je lokalcima i kengurima relativno lako da sarađuju."